MRAČAN SCENARIO ZA EVROPU Kraj godine 15 država dočekaće u bankrotu sa krahom na berzama

Tri stvari bi mogle dominirati vestima u mesecima koji dolaze: energetska kriza u Evropi, urušavanje vrednosti različitih vrsta imovine i niz bankrota država u razvoju, te dalje urušavanje tržišta akcija.

Inflacija će ostati važna tema, ali je u ovom trenutku vrlo teško predvideti smer i snagu trenda, piše Jutarnji list.

Članice EU koje su poznate po kvalitetnijem planiranju i boljoj pripremi već su označile energetsku krizu kao nacionalni problem br. 1.

Nakon što je Rusija prošlog meseca drastično smanjila isporuke energenata, u Nemačkoj je nastala situacija slična onome kada su šok izazvale cene nafte 1973, ali je sada problematika kompleksnija.

Nemci racionaliziraju toplu vodu, štede na grejanju otvorenih bazena, smanjuju broj upaljenih javnih rasvetnih tela, ministri preporučuju kraće tuširanje… a Vonovia – najveći iznajmljivač stanova i kuća u Nemačkoj – najavljuje da će grejanje noću ograničiti na 17 stepeni.

Predsednik Nemačkog udruženja gradova poziva gradske uprave na gašenje javne rasvete noću, kao i gašenje semafora, na zaustavljanje tople vode u javnim zgradama, muzejima i sportskim centrima, prestanak osvetljavanja istorijskih zgrada i turističkih atrakcija, povećanje temperature na klima uređajima itd.

U distriktu Lan-Dil već nema tople vode u školama i 60 vežbaonica. Dizeldorf je kompletno zatvorio kompleks bazena Munster-Terme. Bolja situacija je u Berlinu gde su „samo“ isključili termostate na bazenima. Građani masovno kupuju peći na drva ili obnavljaju stare. Eksplodirala je prodaja ogrevnog drva, peleta i uglja. Velika je potražnja za kanisterima za gorivo.

U Nemačkoj se procenjuje da su troškovi energije za domaćinstva s 4 člana porasla do 200 posto i to na 3.800 evra godišnje. No, najdramatičniji trošak doneće racionalizacija potrošnja industrije te posledično smanjivanje industrijske proizvodnje. Nemačka je dobro sređena država s visokim energetskim potrebama pa je najbolji primer gdje može voditi energetski deficit čak i za članice EU s ogromnim finansijskim rezervama.

S obzirom da se najveći poslovni mediji najviše fokusiraju na ekonomske i finansijske problem zapadnih demokratija, ispod radara prolazi drama koja se razvija na tzv. tržištima u razvoju. Liban i Šri Lanka već su prestali da isplaćuju obaveze vlasnicima nacionalnih obveznica.

Nedavno je veštački bankrotirala i Rusija. Pitanje je koliko dugo finansiranje rata može da izdrži Ukrajina, čak i uz pomoć Zapada.

Procenjuje se kako je oko četvrtine biliona dugova država u razvoju visokorizično te je vrlo izgledno kako će niz zemalja bankrotirati zbog rasta cene refinansiranja dugova. Prema Bloomberg Economicsu visoke su šanse bankrota u Egiptu, Tunisu, Pakistanu, Gani, Salvadoru…Ukupno je 19 nacija u kojima živi više od 900 miliona ljudi u nekom stanju finansijskog stresa koji će rezultirati bankrotom odnosno prestankom plaćanja obaveza međunarodnim investitorima, te će veći deo njih sigurno izgubiti sposobnost plaćanja dugova.

Ukupno je ugrožena petina (oko 17 posto) ukupnih dugova tržišta u nastajanju teških 1,4 biliona dolara. Finansijska kriza tržišta u razvoju povratno će uticati na finansijske performanse zapadnih zemalja. Bankroti niza zemalja u razvoju produbiće ionako tešku ekonomsku-socijalnu situaciju njihovih domaćinstava i biznisa. Oko četvrtine obveznica zemalja u razvoju, koje u pravilu nose prinose više od 10 posto, sada je pred bankrotom, a ukupna vrednost Bloomberg USD Aggregate Soverign indeksa potonula je od početka godine 20 posto, što je više nego celokupni gubitak u kriznoj 2008. godini.

Logično je očekivati nastavak urušavanje vrednosti na zapadnim berzanskim tržištima, iako se tu procene razlikuju. Dok Vol Strit optimistično i dalje kolektivno očekuje 10-postotni rast zarada u S&P-u, Belkin report, na primer, predviđa urušavanje od minus 48 posto, kao 2009. godine.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI