NEKAD 300 EVRA, A DANAS VIŠE OD 630 Ministar Mali očitao lekciju opoziciji, ali bukvalno!

Obraćanje ministra Siniše Malog prenosimo u potpunosti:

Lepo je što opozicija tako pomno prati parametre srpske ekonomije i moje izjave, ali bilo bi nam još bolje da su tu posvećenost pokazivali kada su bili u poziciji da urade nešto za građane naše zemlje.

Ovako, ne možete se oteti utisku da su godine u kojma su bili na vlasti koristili za lično bogaćenje, dok im srpska ekonomija, nivo plata i penzija, razvoj Srbije, infastruktura nisu bili u fokusu.

Da li se iko može setiti makar jednog iole značajnijeg kapitalnog infrastrukturnog projekta prethodne vlasti? Bilo koje bolnice koju su izgradili? Da li se iko može setiti nivoa plata građana Srbije? Reći ću vam ko se seća. Građani, jer današnja opozicija koja je tada bila na vlasti nije bila zainteresovana za životni standard onih zbog kojih su bili tu. Zato su kažnjeni na izborima te važne 2012. za Srbiju. Ako se oni ne sećaju, građani se sećaju. Znaju odlično da su prosečno zarađivali nešto malo više od 300 evra a danas više od 630.

Podsetiću dežurne ekonomske analitičare, tumače javnog duga, među kojima prednjači potpredsednik SSP-a Dušan Nikezić, da je bruto društveni proizvod Srbije u 2012. godini iznosio oko 33 milijarde evra, nešto manje od 4.700 evra po glavi stanovnika. Toliko je iznosila vrednost svega što je Srbija proizvodila u jednoj godini. Deset godina posle vas, srpski BDP iznosiće 60,2 milijardi evra na kraju ove godine, odnosno oko 8.000 evra po glavi stanovnika. Da se ne mučite da računate, to je rast naše ekonomske moći od oko 70 odsto.

Kada pominjete novo zaduživanje koje vam smeta, morate uzeti u obzir i odnos tog duga i BDP-a u godinama sa kojima ga poredite. Jer, 17,7 milijardi evra srpskog javnog duga na kraju 2012. godine je bilo 52,9 odsto BDP-a, da budemo sasvim precizni. Današnja zaduženost Srbije je na tom nivou, uz neuporediv sveukupni razvoj zemlje, koji je itekako koštao.

Pitaću samo, da li postoji ekonomija na svetu koja ne koristi kredite? Znate vi to odlično, ali smeta što je Srbija danas na svetskoj diplomatskoj sceni pozicionirana tako da ne mora da uzima kredite po kamati od 7-8 odsto koje pominjete, već uspeva da dodatnu stabilnost i sigurnost obezbedi po znatno nižoj ceni.

Novac je danas najskuplja roba, a Srbija uspeva da obezbedi predkrizne kamate. Meni to govori o zemlji, a i o onima kojima to smeta.

Znaju građani i odlično se sećaju i šta znači život u prezaduženoj zemlji. Od 2012. do danas Srbija je otplatila 38 milijardi evra duga. Paralelno sa tim smo razvijali Srbiju, završavali auto-puteve, otpočeli izgradnju novih deonica, izgradili bolnice kada nam je bilo najpotrebnije medicinsko zbrinjavanje naših građana, obezbedili lekove i vakcine, podigli građevinarstvo na noge kroz razvoj projekata kojima se danas ponosimo i pokazujemo ih strancima, kakav je Beograd na vodi  i slično. To nam je donelo ekspanziju novih radnih mesta i spuštanje nezaposlenosti sa 25,9 na 8,9 odsto.

Pominjete i inflaciju koja je u avgustu u Srbiji iznosila 13,2 odsto i čiji ćemo uticaj na život građana ublažiti povećanjem plata i penzija. Primeri iz okruženja govore vam da se sve zemlje u ovom trenutku bore sa istim problemima. Tako je u avgustu inflacija u susednoj Bugarskoj iznosila 15 odsto, Mađarskoj 18,6, Sloveniji 11,5, dok je prosečna inflacija u zemljama Evropske unije 10,1 odsto. Svako ko nije zlonameran iz ovoga može zaključiti samo da se inflacija u Srbiji kreće u granicama pritisaka na tržište u zemljama sa kojima se najčešće i poredimo.

Što se tiče državnih hartija od vrednosti, pa, one su vam ogledalo svega pomenutog. Realizacija prodaje državnih obveznica na domaćem tržištu za devet meseci iznosi čak 82 odsto i čak 92 odsto na dinarske obveznice. To vam je reakcija investitora na sve učinjeno i merilo atraktivnosti zemlje za sigurnost ulaganja.

Da je Nikezić hteo - mogao je da nauči kako se organizuju aukcije na domaćem tržištu. Ako čita kalendar planiranih aukcija, jasno se objavljuje namera države i plan prodaje po svakoj aukciji koja nije isto što i obim emisije.

Objasnićemo ponovo, ako baš ne razume. Država početkom godine emituje obveznice u određenom iznosu i pod određenim uslovima, u zavisnosti od kretanja stopa prinosa i kamata na tržištu. Ista ta emisija se tokom godine relizuje u zavisnosti od potreba džave, dinamike, opet kretanja stopa i slično. Zato se i objavljuje kalendar aukcija u kojoj se saopšti i planirani obim prodaje kako bi se tržištu i investitorima jasno stavilo do znanja šta mogu i u kom obimu se i šta može realizovati po aukciji. I na skoro svim aukcijama uspunjen je planirani obim prodaje.

Dopuna emisije koja dospeva 2028. godine, a koja je ujedno uključena i u JPMorgan index državnih obveznica zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index) koji uključuje državne obveznice denominovane u lokalnoj valuti kojima se redovno trguje, sa fiksnim kuponskim stopama, a kojima strani investitori mogu lako da pristupe, u iznosu od 25 milijardi je više nego zadovoljavajuće prihvaćena i od juna na tri aukcije je realizovano 72 odsto dopunjenog iznosa emisije. 

To su vam, ukratko, Nikeziću, najbitnije i dovoljne ekonomske lekcije za danas. Imate dosta da učite. Do 2012. ste o ovakvim brojkama i o tome kako izgleda ekonomski rast jedne zemlje mogli samo da čitate u udžbenicima.

Pratite nas na Telegramu!

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI