ZAPAD U ŠOKU! Sankcije im se obile o glavu! "Ono što u Parizu vredi 100 evra, u Moskvi je par rubalja!"

Nemogućnost pristupa stranoj tehnologiji i stručnosti prepolovila je potencijal rasta, proizvodnja nafte i gasa, ključna za rusku ekonomiju, opada (oko tri odsto niža nego što je bila pre invazije), a zemlja se suočava sa velikim odlivom obrazovane radne snage.

U prvih šest meseci, procenjuje konsultantska kompanija Capital Economics, zemlju je napustilo 250.000 do 500.000 Rusa, a posle Putinove odluke da pokrene delimičnu mobilizaciju, izbeglo je još 300.000 ljudi, uglavnom mlađih muškaraca.

Nedostatak radne snage postaje sve veći problem, što dodatno podstiče inflaciju, posebno u radno intenzivnim sektorima.

Zapad u problemu, Rusija se oporavlja

Uprkos svemu, britanski Ekonomist ocenjuje da je ekonomski rat između Rusije i Zapada u delikatnom trenutku: dok je Evropa na ivici recesije, "ekonomska situacija u Rusiji se popravlja", a recesija je "verovatno došla do kraja".

Ono što ove zime može koštati stotine evra u Berlinu ili Parizu košta nekoliko rubalja u Moskvi, piše Ekonomist.

Pozivajući se na podatke banke Goldman Saks, njenog indikatora mesečnog stanja privrede, Ekonomist ističe da je aktivnost u Rusiji „nešto življa nego u velikim evropskim zemljama”.

Posle dekreta o mobilizaciji, potrošnja je oslabila, ali je od tada ponovo porasla.

Proizvodnja u automobilskoj industriji, koja je pre nekoliko meseci pala na skoro nulu, takođe se oporavila, što sugeriše da su proizvođači mogli da nabavljaju delove izvan zapadnih zemalja. Ruski mesečni uvoz robe u dolarima, dodaje Ekonomist, sada gotovo sigurno premašuje prošlogodišnji prosek.

Sve međunarodne institucije smanjile su očekivani pad ruske ekonomije.

MMF je u aprilu mislio da će BDP zemlje pasti za 8,5 odsto, a u poslednjim prognozama objavljenim ovih dana očekuje pad od 3,4 odsto. Svetska banka je smanjila procenu pada sa 8,9 na 4,5 odsto, a EBRD sa 10 na pet odsto.

"Nije tajna da energetske sankcije nisu bile toliko efikasne", rekla je glavni ekonomista EBRD-a Beata Javorčik. Međutim, ne može se reći da je recesija završena. Svetska banka, na primer, procenjuje da će ruski BDP 2023. godine pasti za 3,6 odsto, a EBRD za tri odsto.

Nemačka i Italija

Ekonomist ocenjuje stopu pada ruskog BDP-a kao "upravljivu" i da će Rusija "moći da nastavi borbu".

Vlada je krajem septembra objavila nacrt budžeta za naredne tri godine, a prema rečima Eline Ribakove sa Instituta za međunarodne finansije, on podrazumeva velika povećanja ratnih izdataka, posebno na „unutrašnju bezbednost”. Ali bivši glavni ekonomista EBRD-a Sergej Gurijev nije toliko siguran u finansijske mogućnosti da nastavi borbu.

On smatra da će se ruski budžet, koji se u velikoj meri oslanja na prihode od energenata, suočiti sa problemima punjenja, a time i iznalaženja sredstava za potrebe rata. On to vidi kao ključni razlog za odluku o delimičnoj mobilizaciji koja podrazumeva slobodnu vojsku.

Ekonomija evrozone bi, prema MMF-u, ove godine trebalo da raste 3,1 odsto, a sledeće godine će usporiti na samo 0,5 odsto. Prognoze odražavaju teške posledice koje nemačka privreda trpi zbog visokih cena energenata podstaknutih smanjenim isporukama ruskog gasa.

Ove godine nemački BDP će porasti za 1,5 odsto, a sledeće godine MMF predviđa blagi pad, za 0,3 odsto. Posle ovogodišnjeg rasta od 3,2 odsto, italijanska privreda će 2023. godine pasti za 0,2 odsto.

Ulazak u blagu recesiju dva najvažnija spoljnotrgovinska partnera značajno će uticati na hrvatsku ekonomiju. Ipak, očekivana stopa rasta od 3,5 odsto, uprkos značajnom usporavanju, ukazuje da će recesija zaobići Hrvatsku.

Za ovu godinu, međutim, MMF je više nego udvostručio prognozu rasta za Hrvatsku, sa 3,2 na 5,9 odsto, kao što su to već učinili mnogi drugi prognostičari, uglavnom zbog uspešne turističke sezone.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI