NAJMUDRIJA INVESTICIJA U BUDUĆNOST Trend je u stalnom rastu - sad je pravi čas

 

U šta investirati u ova smutna vremena punih izazova na svim poljima, što zbog geo-političkih dešavanja na krajnem istoku kontitnenta, tako i radi potresa svetskog ekonomskog tržišta kojima svedočimo. Pitanje je koje se mnogima vrzma po glavama kada se sutra čini neizvesnijim nego ikada u novijoj epohi, bilo da imate stalan posao i solidnu zaradu ili ste srećnik kojem su životne okolnosti išle na ruku i omogućile sticanje kapitala za crne dane.

Poznavaoci prilika ne zrače optimizmom dok predviđaju finansijske prilike u danima pred nama i predlažu mogućnosti kako da novcu sačuvamo vrednost, pod naletom nemilosrdne inflacije i umnožimo ga, u nadi da ćemo na taj način nepredvidivoj budućnost spremniji pogledati u oči.

Istočna Evropa - Meka za strane ulagače

Nekoliko godina unazad primetan je trend porasta stranih investicija u poljoprivredno zemljište u istočnoj Evropi. Kada se uzme u obzir da je plodnije i kvalitetnije, a često i manje uprljano sumnjivim tehnologijama od onog na suprotnoj geografskoj strani, ovakva pojava je mogla biti očekivana.

Cene zemljišta su presudne za sve veći rast ovog vida ulaganja, jer su niže i do deset puta nego u zapadnoj Evropi. Slična je situacija i kada je srpska zemlja u pitanju. Naša zemlja, poput ostalih na ovom delu Starog kontinenta, ohrabruje inostrana investiranja u poljoprivredni sektor, a glavni mamci za investitore su jeftino poljoprivredno zemljište i još jeftinija radna snaga.

NA KROVU SRBIJE Osam vrhova za osvajanje Stare Planine

Prema istraživanjima, prosečna cena obradive zemlje u Srbiji je oko 7.500 evra po hektaru, dok se u državama Evropske unije ona kreće od 20.000 do 50.000 evra po hektaru. Procene govore da poljoprivredna zemlja u Srbiji 5 do 11 puta pristupačnija stranim ulagačima nego domaćim poljoprivrednicima.

Investicije u obradivu zemlju beleže ekspanzivan rast

I u našoj zemlji se dešava ekspanzivan rast ovog oblika ulaganja i to u najvećem broju čine strani, a u manjem domaći ulagači. Međutim, s obzirom da domaće zakonodavstvo ne dozvoljava stranim fizičkim licima da postanu vlasnici poljoprivrednim zemljištem, oni to ostvaruju kao pravni subjekti. Kupuju željene zemljišne parcele posredstvom fabrika ili kompanija u kojima su zaposleni, a registrovane su i posluju u našoj zemlji. Uglavnom je reč o najkvalitetnijoj obradivoj zemlji I kategorije, na najatraktivnijim lokacijama sa svom potrebnom putnom i komunalnom infrastrukturom u bližoj okolini.

Blagica Kostić, agent za promet nepokretnosti i vlasnica agencije OZ nekretnine iz Beograda, objašnjava da je ovaj vid ulaganja u velikoj meri uzeo maha, uprkos vrednosnoj eksploziji koji nije zaobišao ni ovaj segment tržišta nepokretnosti. Trgovina obradivim zemljištem postaje sve unosniji biznis jer dugoročno gledano omogućava investiranje u budućnost.

Ključ je u kvalitetu i plodnosti zemljišta

Poslednjih godina strani državljani sve više u Istočnoj Evropi kupuju poljoprivredno zemljište. Kada se uzme u obzir da je plodnije i kvalitetnije, a često i manje uprljano sumnjivim tehnologijama od onog na suprotnoj strani kontinenta, ovakva pojava je mogla biti očekivana. Cene zemljišta su presudne za sve veći rast ovog vida ulaganja, jer su niže i do deset puta nego u Zapadnoj Evropi.

Slična je situacija i kada je srpska zemlja u pitanju. Srbija, poput ostalih zemalja ovog dela Starog kontinenta, ohrabruje strana ulaganja u poljoprivredni sektor, a glavni mamci za investitore su jeftino poljoprivredno zemljište i još jeftinija radna snaga. Prema istraživanjima, prosečna cena obradive zemlje u našoj zemlji je oko 7.500 evra po hektaru, dok se u državama Evropske unije ona kreće od 20.000 do 50.000 evra po hektaru. Procenjuje se da je poljoprivredna zemlja u Srbiji 5 do 11 puta pristupačnija stranim ulagačima nego domaćim poljoprivrednicima.

NAJLUĐI STANOVI ZA IZDAVANJE U BEOGRADU Gazda za 24 kvadrata sa sudoperom na terasi traži 400€ (FOTO)

Kupovina poljoprivrednog zemljišta je u svojoj ekspanziji

I u našoj zemlji se dešava ekspanzivan rast ovog oblika ulaganja i to u najvećem broju čine strani, a u manjem domaći investitori. Međutim, s obzirom da domaće zakonodavstvo ne dozvoljava stranim fizičkim licima da postanu vlasnici poljoprivrednim zemljištem, oni to ostvaruju kao pravna lica. Kupuju željene zemljišne parcele posredstvom fabrika ili kompanija u kojima su zaposleni, a registrovane su i posluju u našoj zemlji.

Uglavnom je reč o najkvalitetnijoj obradivoj zemlji I kategorije, na najatraktivnijim lokacijama sa svom potrebnom putnom i komunalnom infrastrukturom u bližoj okolini. Na taj način najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta je sve manje, agrarne aktivnosti se gase, a novopečeni vlasnici tu uglavnom planiraju podizanje poslovno-stambenih objektata ili industrijskih postrojenja.

Jagma za ''crnim blagom'' uprkos cenovnoj eksploziji 

Blagica Kostić, agent za promet nepokretnosti i vlasnica agencije OZ nekretnine iz Beograda, objašnjava za Bizportal da je ovaj vid ulaganja je u velikoj meri uzeo maha, uprkos eksploziji vrednosti koji nije zaobišao ni ovaj domen tržišta nepokretnosti. Trgovina obradivim zemljištem postaje sve više unosan i prespektivan biznis jer je to dugoročno gledano investiranje u budućnost.

"Prava je ekspanzija kupovine poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i to uglavnom od strane inostranih privrednih subjekata jer po našem zakonu stranim fizičkim licima to nije dozvoljeno. Na taj način se vrši neki vid “ekonomske okupacije'', ocenjuje naša sagovornica i dodaje da strane kompanije neretko kupuju čitava poljoprivredna gazdinstva sa pratećim građevinskim objektima, obradivom zemljom i na kraju zaokružuju kupoprodajni proces vlasničkom uknjižbom u katastru nepokretnosti.

Plodnost zemlje diktira gužvu na tržištu

Najveći broj ovakavih prometovanja se vrši upravo u krajevima Srbije koji su u poljoprivrednom smislu najatraktviniji zbog visokokvalitetne plodne zemlje. Najčešće onim koji se pružaju duž vodotokova, u regionu Posavine ili uz obalu Dunava.

Kostić ističe da nisu strane kompanije jedine koje se bave ovim vidom investiranja u poljoprivredno zemljište. Obradivu zemlju kupuju i naši ljudi - pečalbari, a neretko se dešava da građani prodaju stan ili garsonjeru u centru Beograda kako bi postali vlasnici kompletno formiranih imanja, koja su sticale čitave generacije. U okviru tih poseda često se nalaze vodoizvorišta, infrastrukturni objekti, bunari i na taj način menjaju doskorašnji koncept življenja.

Obradiva zemlja poskupela čak 100 odsto

Usled potresa na globalnom i domaćem ekonomskom planu kojima smo svedočili u poslednje dve godine i eksplozijom cena stanova, kuća i vikendica i u ovom segmentu tržišta nepokretnosti u poslednje dve godine je došlo do značajnih porasta vrednosti.

''Sada kvalitetnu poljoprivrednu zemlju ne možete da pazarite ispod 15.000 evra po hektaru, odnosno 150 evra za ar zemljišta. Ovde govorimo o prvoklasnim zemljišnim parcelama uz značajne saobraćajnice i pokraj velikih vodotokova kojima vrednost ide i do 200 evra po aru'', naglašava naša sagovornica i podseća da su i cene obradivog zemljišta u odnosu na pre dve, tri godine otišle u nebesa. Čak za 100 odsto.

Održivo i isplativo ulaganje na duge staze

S obzirom na aktuelne geo-političke potrese i ekonomsku krizu koja sve više pogađa čitav svet, ulaganje u poljoprivredu i zemljište koje služi u te svrhe čini se kao najracionalnija i finansijski najisplativija odluka. Savet svim građanima koji imaju finansijskih mogućnosti, a još uvek nisu sigurni u šta bi bilo najmudrije investirati svoj novac je da svakako razmotre i ovaj vid ulaganja kao dugoročno gledano održivu investiciju.

''Najbolje je ulaganje u zemlju. Tako je odvajkada. Pored toga, po oceni naše sagovornice, kupovina nepokretnosti ili poljoprivrednog zemljišta na rubnim delovima naseljenih mesta koja se trenutno turistički razvijaju je trenutno najmudrije investiranje u budućnost. Sva ta mesta moraju negde da rastu i da šire se, a vrednosti nekretnina i zemljišta na takvim lokacijama vremenom sve više dobijaju na ceni'', zaključila je Kostić.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI