BOLJA EKONOMSKA SITUACIJA U EVROPI OD LETA 2023. U prvom delu godine visina inflacije i vrednosti energenata će odrediti privredna kretanja

Sektori potrošnje energije, ovde je pre svega reč o sektoru industrije, trpeće najveći deo negativne dinamike skupljih energenata, koji se neće u celosti preneti na kupce. Industrijski sektor biće više pogođen nego ostatak privrede.

Najverovatnije možemo očekivati blažu recesiju u Evropi u prvoj polovini godine, a blaži oporavak u drugoj polovini godine. Ciljane zalihe prirodnog gasa u Evropi rano su dostignute, odnosno Evropa ih je postigla aktivnom kupovinom LNG-a (tečnog gasa) na globalnom tržištu i manjom potrošnjom, pri čemu veliku ulogu igra topliji početak zime.

ENERGETSKA KRIZA UNIŠTAVA EKONOMIJE "Trebaće godine da se cene vrate na staro"

Ukratko, Evropa je do sada uspela da smanji potrošnju gasa, ali to nije imalo većeg uticaja na ekonomsku aktivnost. Ili barem ne tako loše kao što su bila očekivanja pre nekoliko meseci. Pritom energetski miks nije svuda tako snažno zavisan od prirodnog gasa kao što je to, na primer, u Nemačkoj.

Evropska ekonomija u prvom tromesečju 2023. mogla bi da tri uglavnom zbog skupljih energenata i viših kamata, dok će oporavak u drugoj polovini godine biti podstaknut uglavnom potrošnjom domaćinstava, koja će u sledeća dva tromesečja biti lošija zbog inflatornih očekivanja i lošije lične potrošnje. U drugoj polovini godine u Evropi očekujemo usporavanje rasta cena zbog poskupljenja energenata. Pritom možemo očekivati da će Evropska centralna banka (ECB) početkom sledeće godine najverovatnije prestati da podiže kamatne stope, barem privremeno.

Alo

Uz očekivano popuštanje inflacije u drugoj polovini iduće godine, ključ oporavka biće snaga tržišta rada koje će, uz poboljšana inflatornih očekivanja, omogućiti poboljšanu potrošnju domaćinstava u drugoj polovini 2023. Privatne investicije blago će rasti iduće godine, oslabljene višim kamatama, biće veliki podsticaj javnoj potrošnji i EU-projektima sledeće generacije (NGEU – instrument oporavka Evropske unije).

Konačno, fiskalna politika nastaviće da pruža dovoljnu podršku u eurozoni, ali može se očekivati da će se fokus u idućoj godini prebaciti na fiskalnu održivost, što će biti vrlo važno za zaduženije zemlje poput Italije.

 

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI