DODATNO KOMPLIKOVANJE ENERGETSKE KRIZE Kome će najviše da šteti ograničenje cene ruskog gasa?

Energetičar Miloš Zdravković rekao je danas da je odluka Evropske unije (EU) da ograniči cenu ruskog gasa sračunata da limitira prihode Ruske Federacije, ali da ona dodatno usložnjava ionako tešku energetsku situaciju i da će se najviše odraziti na samu Evropu.

EVROPSKA UNIJA POSTIGLA DOGOVOR Odluka stupa na snagu 15 januara, evo koliko će iznositi gornja cena gasa po megavat satu

Evropi nikako ova odluka ne donosi korist

"Ne znam kome ovakva odluka može da donese korist, Evropi svakako ne. MIslim da su se u EU preračunali donoseći populističke mere kao što su ograničenje cena ruske nafte i gasa", rekao je Zdravković za Tanjug.

Dodao je da cene treba da određuje tržište, a ne da se nameću, jer to teško da će biti tolerisano. Objasnio je da cena od 180 evra po megavatsatu odgovara ceni od 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara gasa i napomenuo da je na berzi u Evropi danas cena gasa 1.200 dolara, a u SAD 205,4 dolara.

"Prošle godine u ovo vreme Srbija je ruski gas plaćala 270 dolara, Nemačka 230 dolara, a Turska 210 dolara za 1.000 kubnih metara. Vidimo sadašnje cene i ne ulazeći u karakter rata u Ukrajini vidi se da je došlo do žestokog poremećaja tržišta gasa i nafte. Danas brent nafta na evropskoj berzi košta 80,782 dolara za barel, a američka VTI nafta 75,230 dolara, što je razlika od 5,5 dolara , a uvek je bila od 1,3 do 1,7 dolara po barelu", upozorio je Zdravković.

EPA/ MAXIM SHIPENKOV / POOL

 

Rizik - Moskva na ove mere može da odgovori prekidom isporuka energenata

Kako je naveo, sve se to reflektuje na Evropu, jer se ne radi o proizvodima koji nemaju kupca, već Rusija daje 25 odsto svetskih potreba za gasom i 10 procenata nafte.

"Rizikuju da Moskva odgovori prekidom isporuka energenata", istakao je Zdravković. On je objasnio da EU uvozi oko 400 milijardi kubnih metara godišnje, od čega 245 milijardi kubika dolazi iz Rusije, ili iz Kazahstana i Uzbekistana, ali preko teritorije Rusije, jer druga mogućnost ne postoji.

"Pominje se tečni gas koji je skuplji, ali je tu problem infrastrukture, odnosno nedostatka pristaništa za tankere sa tečnim gasom. Osim toga, zapremina celokupne svetske flote tih tankera je oko 400 milijardi kubnih metara, koliko Evropa uvozi, ali gde su potrebe Japana, koji kupuje mnogo više gasa nego Nemačka ili Južna Koreja, koja troši priblično kao Nemačka, a sada je Indija postala veliki kupac LNG-a, Kina takođe ...", rekao je Zdravković.

On smatra da će Evropa sa punim skladištima ovu zimu, koja tek počinje, nekako prezimiti, ali da će naredne zime biti ozbiljnih problema sa energentima.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI