DEDA MRAZ JE OVOG DECEMBRA ZAOBIŠAO TRŽIŠTA Berze u Evropi beleže pad poslovanja u proseku 12 odsto

Na evropskim berzama cene akcija su pale zbog nade da će popuštanje restriktivnih mera u Kini ubrzati rast tamošnje privrede, s obzirom da broj zaraženih kovidom u toj zemlji ubrzano raste. Indeks vodećih evropskih akcija STOKSKS 600 je u 9.30 pao za 0,3 odsto, dok je od početka godine izgubio oko 12 odsto.

PLEMENITI METALI SVE SKUPOCENIJI Evo koliko iznosi cena zlata za uncu na današnjem trgovanju!

Londonski FTSE indeks je jutros izgubio 0,71 odsto, na 7.443 poena, dok je frankfurtski DAKS skliznuo 0,18 odsto, na 13.900 poena, a pariski CAC 0,40 odsto, na 6.484 poena. Od početka meseca tržišta podržava nada investitora u ubrzanje rasta kineske privrede, nakon što su tamošnje vlasti napustile politiku nulte tolerancije na kovid i počele da ublažavaju restriktivne mere.

Međutim, broj zaraženih, ne samo u urbanim već i u ruralnim delovima Kine, ubrzano raste, pa pojedini zdravstveni stručnjaci procenjuju da se više od milion ljudi dnevno zarazi kovidom. Investitori strahuju da će se ukidanjem restriktivnih mera širenje zaraze ubrzati i potrajati na duži period, što bi moglo da izvrši pritisak na zdravstveni sistem i celokupnu privredu u narednim mesecima, prenosi portal Index.hr.

Širenje kovida

Cene akcija su pale i na azijskim berzama. MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, isključujući japanske akcije, oko 9.30 sati pao je za 0,8 odsto, pa je treću nedelju zaredom na putu gubitka. Istovremeno, na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je oslabio za oko 1 odsto, dok su cene akcija u Šangaju, Australiji, Hong Kongu i Južnoj Koreji pale između 0,4 i 1,9 odsto.

Pored širenja kovida u Kini, jučerašnji pad na Volstritu drugi dan zaredom negativno utiče i na tržišta. Dov Jones je izgubio 1,10 odsto, dok je S&P 500 skliznuo 1,20, a Nasdak indeks 1,35 odsto. Pad Nasdak-a na najniži nivo od jula 2020. je uglavnom rezultat pritiska na tehnološki sektor, koji nije ugodan u okruženju sa povećanim kamatnim stopama.

S&P 500 je, s druge strane, povećao svoj gubitak od početka godine na 20 odsto, pa će 2022. ostati upamćena po najvećem padu od finansijske krize 2008. godine. Ovo je rezultat agresivnog povećanja kamatnih stopa od strane američke centralne banke u cilju obuzdavanja inflacije, koja je sredinom godine dostigla najviši nivo u više od 40 godina.

Poslednjih meseci inflatorni pritisci su popustili, ali investitori strahuju da će privreda sledeće godine zaroniti u recesiju, a kamatne stope će ostati na visokim nivoima duže od očekivanog.

Deda Mraz je zaobišao tržište

Cene akcija obično rastu u decembru, delom zbog toga što zajednički fondovi i drugi veliki investitori dopunjuju svoje portfelje na kraju godine. Od 1950. S&P 500 indeks beleži pad u decembru za samo 18 godina. Po svemu sudeći, ta statistika će se ove godine pogoršati.

„Ove godine nema 'penjanja Deda Mraza', investitore je dočekao Grinč. Cene akcija obično rastu u decembru zbog nade da će privreda i tržište rasti u narednoj godini. Ali negativni ili slabi ekonomski pokazatelji, zabrinutost zbog širenja kovid virusa u Kini, geopolitičke tenzije, visoke kamate, rizik od recesije... sve je to sprečilo da se Deda Mraz pojavi na kraju ove godine“, kaže Greg. Bassuk, direktor u kompaniji AKSS Investments.

 

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI