POČEO SAMIT U DAVOSU! "Rat u Ukrajini promeniće svet!"

Svet ide u susret veoma teških godina transformacija, biće ih tri, četiri, pet. Katalizator je rat u Ukrajini. Idemo u multipolarni svet, koji će biti neka vrsta kolaža koalicija zasnovanih na poverenju. I to zato što danas nismo u stanju da stvorimo neophodne norme i nužna pravila koja bismo mogli da delimo. Ovim rečima juče je Klaus Švab (84), osnivač Svetskog ekonomskog foruma (SEF), procenio blisku budućnost sveta u intervjuu za američki „Volstrit džornal”, objavljen prvog dana 53. okupljanja probrane svetske političke i poslovne elite u Davosu.

U tom periodu od „tri, četiri, pet godina”, prema Švabovom uverenju, biće neophodni energetska transformacija i tranzicija, obnavljanje lanaca snabdevanja, nove investicije... sve na kursu pokušaja „reglobalizacije”.

Kako god da stvari krenu odavde, Švab smatra da globalnu scenu sve više određuju „dve supersile” i „novonarastajuća sila – Indija”, kao i „blok Evropa”, pri čemu „ne treba potcenjivati druge azijske zemlje, uz delovanje odmetničkih država poput Severne Koreje i Irana” i niza malih država koje brzo izbijaju kao „modeli” za druge, poput „Singapura i u izvesnoj meri Izraela”, nabrojao je Švab. Kako se formira imenitelj saradnje u tom mozaiku novih odmeravanja sila i interesa, ostaje pitanje još bez odgovora.

U međuvremenu, neizvesnost u vezi s rešavanjem akutne svetske „polikrize” iskazao je juče i Borg Brende, predsednik SEF-a: „Svet se nalazi između dva poretka, ne znamo šta dolazi. Moramo naći rešenja za ratove i konflikte. Takođe moramo izbeći da svet otkliza u veliku recesiju iza koje bi kao sedamdesetih godina usledila decenija globalnog niskog privrednog razvoja. Ekonomski eksperti, nažalost, procenjuju da je svetska recesija ove godine neizbežna i listom se slažu da je u Evropi najizglednija.”

Ova ocena Brendea izrečena je i pre nego što se rekordnih 2.700 učesnika ove sedmice razvrsta u 410 zvanično najavljenih sesija raznovrsnog profila.

I Švab i Brende ubeđeni su da jedino dijalog obezbeđuje kakvo-takvo suočavanje s „polikrizom”, pojmom koji je prošle jeseni u opticaj vratio Adam Tuz, predavač istorije na američkom univerzitetu Kolumbija.

„Jedino lične interakcije stvaraju neophodni nivo poverenja, koji nam je toliko neophodan u našem razlomljenom svetu”, istakao je Švab ovih dana.

Ali ovaj apel osnivača SEF-a ovog puta nije baš naišao na veliko razumevanje lidera najjačih ekonomija razvijenog sveta, i to uprkos procenama posmatrača da je reč o najznačajnijem okupljanju u Davosu u poslednjih četvrt veka. Tako će iz aktuelnog sastava lidera G7 jedino nemački kancelar Olaf Šolc istupiti sutra za govornicom.

S druge strane, Brende je ukazao na izuzetno veliki broj zvanica iz Azije koje učestvuju na SEF. „Pozdravljamo delegaciju na visokom nivou iz Kine – dolazi mnogo kineskih kompanija. Dolaze nam sve ključne japanske firme. Imamo južnokorejskog predsednika i brojnu poslovnu delegaciju iz te zemlje, kao i ključne lidere s Filipina, iz Vijetnama, Singapura, Malezije i Indonezije. Mnogi bi rekli da je ovo usredsređeno na Aziju”, primetio je Brende.

Upadljiva asimetrija zvanica sa Zapada (uz primedbu da je od 52 šefa država koji su najavili učešće više od polovine iz Evrope) i Istoka – u trenutku koji Klaus Švab smatra „prelomnom tačkom ljudske istorije” – podstakla je juče salvu dilema o relevantnosti diskusione tribine SEF-a danas. I to posebno u svetlu činjenice da je prebogata armada globalne poslovne elite i ovog januara izvršila desant malim luksuznim avionima (poznatim megazagađivačima) ka Davosu, ne bi li učestvovala u diskusijama o sumornom stanju sveta, pretećim klimatskim promenama, Četvrtoj industrijskoj revoluciji i drugim globalnim društvenim fenomenima.

„Jedan odsto najbogatijih na svetu prigrabio je dve trećine svog novog bogatstva stečenog od 2020. To je gotovo dvostruko više nego što je 99 odsto čovečanstva namaklo u smislu novog imetka u istom periodu”, izjavila je juče Gabrijela Bučer, izvršna direktorka „Oksfam internešenela”, predstavljajući najnoviju studiju te britanske nevladine organizacije o globalnim nejednakostima.

Dokument „Oksfama” navodi da čak 95 odsto država ne uspeva da poveća poreze na prihode i imovinu najbogatijeg sloja svog stanovništva i najjače korporacije. Prema „Oksfamu”, 95 odsto energetskih i prehrambenih kompanija udvostručilo je svoj profit lane, u vreme kada svaki deseti čovek svakodnevno gladuje.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI