IZ DIJASPORE VIŠE OD MILIJARDU EVRA Skoro svaki deseti građanin dobija novac iz inostranstva

To je gotovo za upola više nego godinu dana ranije. Srbija, inače, spada u top deset zemalja sveta po broju doznaka.

Statistika naše centralne banke svedoči da je za prvih deset meseci 2021. godine priliv od uplata iz inostranstva bio 2.884,8 miliona evra, dok je prošle godine, za isti period našim ljudima na račun iz dijaspore leglo tačno 4.195,1 milion evra. To je za 45,4 procenta više, odnosno za oko 1,3 milijardi evra.

Prema poslednjim podacima iz inostranstva novac dobija 712.608 primalaca doznaka, koliko ih je upisano u Jedinstveni registar korisnika doznaka koji vodi NBS.

Osim primalaca zabeleženo je i 272.634 platilaca doznaka. Kako u Centralnoj banci kažu, evidentiran je i blagi rast korisnika u odnosu na prethodnu godinu.

Kako u Srbiji ima oko 6,8 miliona stanovnika, sledi da gotovo svaki deseti građanin dobija pomoć iz inostranstva. Pretpostavlja se da je taj broj i veći, jer ovde ne spadaju slučajevi kada građani primaju pare u kešu.

Centralna banka evidentira jedino transfere koji stižu zvanično, preko računa.

Prema ranijim izveštajima, prosek sume koju su građani dobijali je oko 300 evra, a nije se mnogo promenilo ni to odakle novac po pravilu najviše stiže. Nemačka je ostala šampion.

- Na osnovu podataka o geografskoj strukturi doznaka za prva tri tromesečja 2022. godine vidi se da je struktura doznaka ostala stabilna - kažu u NBS. - Najviše doznaka došlo je iz Nemačke - 27 odsto, Švajcarske - 14 procenata, Austrije - 11 odsto, Francuske - 6 odsto i SAD - 6 odsto.

Prema rečima Veljka Mijuškovića, docenta Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podaci Svetske banke su da Srbija spada u top 10 zemalja sveta po visokim doznakama iz inostranstva.

- Procene su da više od milion građana Srbije prima doznake iz inostranstva - kaže Miljušković.

- Takav pozitivan trend rasta važnosti doznaka datira još iz perioda Jugoslavije, kada je veliki broj naših radnika odlazio na privremeni rad u inostranstvo, najviše u razvijenije zemlje Zapadne Evrope, pa do danas. Nakon dve godine pada zbog pandemije, usled čega je došlo do otpuštanja, slanja na privremene odmore, kao i pada mobilnosti, logična posledica bila je i pad doznaka iz inostranstva po ovom osnovu.

Naš sagovornik podseća da je u 2020, kada je počela pandemija i mnogi srpski državljani se vratili u zemlju, od doznaka stiglo 3,12 milijardi evra. U odnosu na 2019, reč je o smanjenju za 395,2 miliona evra, odnosno za 11,2 odsto.

VEĆE PLATE

Dodatne dve stavke koje su imale pozitivan uticaj na rast doznaka iz inostranstva u ovom periodu su i trend pada transakcionih troškova slanja doznaka, prema podacima Svetske banke, ali i postpandemijski trend rasta plata prema podacima Eurostata - kaže ekonomista Veljko Mijušković.

- Konačno, globalne geopolitičke neizvesnosti samo su pozitivno uticale na ovaj trend, što potvrđuje da je rast doznaka zabeležen iz gotovo svih zemalja, uključujući Rusiju.

VIŠE PARA I IZ RUSIJE

NA pitanje da li je povećan priliv novca i iz Rusije i Ukrajine, od početka rata, iz NBS su nam rekli da su prema podacima za prva tri tromesečja 2022. godine, prilivi povećani iz svih zemalja.

To je, kako kažu, očekivano u periodima globalnih geopolitičkih neizvesnosti. Mijušković pak dodaje da dolazak velikog broja ruskih državaljana u Srbiju pre utiče na nivo naših doznaka, jer oni verovatno šalju svojima u inostranstvo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI