VAŠINGTON GASI POŽAR BENZINOM! Situacija u SAD je gora nego što se mislilo!

Kolaps "Silikon veli banke" (SVB) i spasilački napori američkih vlasti koji su usledili, izazvali su žestoku zabrinutost na tržištu i strahove da će krah jedne od većih banaka u SAD izazvati domino efekat na američkom ali i globalnom tržištu.

Šta se desilo? Ukratko, SAD već godinama štampaju novac (bez pokrića) a javni dug je najveći od Drugog svetskog rata, što je, zajedno sa energetskom krizom i problemima u lancima snabdevanja, dovelo do inflacije koju Federalne rezerve (FED) pokušavaju da obuzdaju podizanjem kamatnih stopa.

Nakon kraha SVB i zatvaranja "Signačur banke", FED je saopštio da će bankama obezbediti gotovinu za isplate. Najviši finansijski ali i politički vrh SAD - predsednik Džozef Bajden i ministarka finansija Dženet Jelen - požurio je da uveri deponente da su njihove pare bezbedne, ali su akcije banaka, kako američkih tako i svetskih, naglo pale.

Gašenje požara benzinom

Bankarski sistem, a naročito američki, već je bio napregnut i u krizi jer nije bio reformisan posle 2008. godine, a nastavio je sa izdavanjem hartija od vrednosti, virtuelnom ekonomijom (više novca a manje dobara) i zaduživanjem. To je, smatra profesor na Ekonomskom fakultetu i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević, dovelo do kraha SVB.

U razgovoru za RT Balkan, Dimitrijević je objasnio da bankarski sistem, koji je u dugovima, gura privredu u dugove i desilo se ono na šta su brojni ugledni ekonomisti upozoravali.

Ako imate previše državnih obveznica u portfelju, a kamatne stope rastu, onda hartije od vrednosti gube na vrednosti jer je kamata na njih manja od one kamatne stope koja raste. Mnoge banke koje u svom portfelju imaju državne obveznice gube likvidnost kada rastu kamatne stope.

Teško je reći da li će uslediti lančana reakcija nepoverenja i većih problema, rekao je Dimitrijević. Da bi se spasili deponenti, FED mora da štampa novac što dovodi do inflacije i rasta kamatnih stopa. To pak dovodi do pada vrednosti portfelja državnih obveznica. Drugim rečima, gase požar benzinom.

Prema njegovom mišljenju, moguć je nastavak haosa ako se nastavi sa štampanjem novca i podizanjem kamatnih stopa i naredne dve sedmice će biti kritične.

Ako bude lančane reakcije, predstoji nam kriza poput one iz 2008. ako ne i gora, budući da te godine nije bilo inflacije pa je novac mogao da se štampa. A bankarska kriza gura privredu u krizu, što znači i porast nezaposlenosti, naveo je Dimitrijević.

Situacija gora nego što se zna?

SVB je igrala na dva rizična kupona, kaže za RT Balkan pravnik i ekonomista Branko Pavlović.

Jedan je IT sektor sa svojim oscilacijama i konkurencijom, a drugi je taj što je banka kupovala državne obveznice, računajući da neće biti povećanja kamatnih stopa. Kako je do povećanja kamatnih stopa došlo, vrednost tih obveznica je pala i banka je na gubitku.

Budući da SVB nije jedna od najvećih banaka u SAD, njen kolaps ne bi trebalo da izazove neke posledice po finansijsko tržište ni SAD ni globalno.

Ali, naglašava Pavlović, odmah po krahu banke, akcije svih banaka su žestoko pale, a kako se finansijski ali i državni vrh brže bolje oglasio uveravajući Amerikance da su njihova sredstva bezbedna, pojavila se sumnja da finansijski izveštaji nisu tako dobri kao što je predstavljeno.

Drugim rečima, postoji strah da je situacija mnogo, mnogo gora nego što se prikazuje i da je stanje haotično i u velikim bankama, rekao je Pavlović.

A uveravanja koja su stigla sa vrha, neproporcionalno žustra ako se uzme u obzir realna veličina SVB, ukazuju da vrh finansijskih i drugih stručnjaka zna da je stanje mnogo gore nego što je predstavljeno.

Specifična banka

Profesor Ekonomskog fakulteta, dr Đorđe Đukić ima nešto drugačiji stav. U razgovoru za RT Balkan, ovaj poznavalac finansijskog sistema, smatra da je ključni razlog za krah SVG loše upravljanje kamatnim rizikom i da se ova kriza neće pretvoriti u neku širu finansijsku krizu.

SVB je mnogo novca uložila u dugoročne hartije od vrednosti - državne obveznice i to u periodu kada su bile izuzetno niske kamatne stope. Sa FED-ovim agresivnim podizanjem kamatnih stopa, cene tih hartija od vrednosti počele su da naglo padaju. A kako je FED nastavio sa podizanjem kamatne stope, vrednost portfelja obveznica SVB je naglo počela da pada. Ako bi ga prodali, zabeležili bi velike gubitke. Znači, banka je time poslala nesolventna, naveo je Đukić.

Drugi faktor koji treba uzeti u obzir, kaže Đukić, je faktor panike. Kada se pojavila vest o nedovoljnoj likvidnosti SVB, nastala je panika i deponenti su hteli da povuku 42 milijarde dolara iz banke koja upravlja sa nekih 209 milijardi dolara, što je bilo nemoguće. Glasine preko Tvitera su se munjevito širile.

A ko su deponenti? Startapovi, investicioni fondovi (venture capitals), odnosno kompanije čije su uprave dobro informisane o mogućim rizicima, naveo je Đukić koji smatra da krah SVB neće dovesti do većih poremećaja na globalnom finansijskom tržištu niti će dovesti do kolapsa bankarske industrije, jer je u pitanju vrlo "specifična" banka sa homogenizovanim klijentima koji nisu "sitne štediše".

Šest najvećih američkih banaka (Džej Pi Morgan, Vels Fargo, Sitigrup, Banka Amerike...) je zabeležilo ogroman priliv novih depozita jer štediše ma koje veličine bile, idu za imenom.

FED, ministarstvo finansija, morali su da intervenišu da bi sprečili širenje panike. Želja im je da poreski obveznici ne plate cenu lošeg upravljanja kamatnim rizikom. Međutim, činjenica da se isplaćuju depoziti svim deponentima bez obzira na veličinu, ne daje osnov da će proverom stečajne mase te banke moći da se pokriju sve isplate.

Istovremeno, regulatorna tela su podbacila, smatra Đukić, jer nisu preventivno reagovala na izuzetno veliku koncentraciju depozita u SVB kod samo dve grupe klijenata u uslovima pada cena obveznica.

SVB je "specifična" banka sa bogatom klijentelom iz kalifornijskog IT sektora koji je zaradio silan novac tokom pandemije i, logično, ga deponovao. Kada je 2022. došlo do usporenog rasta tih tehnoloških kompanija, one su počele da troše novac za svoje rashode i druge projekte. Povlačenje depozita izazvalo je paniku, zbog čega su finansijske vlasti morale da intervenišu spremnošću da podmire sve zahteve deponenata o povlačenju novca, kako onih koji su osigurani do 250.000 dolara tako i onih koji su neosigurani i time smire tržište.

A u kojoj meri će iz budžeta biti pokriveni neosigurani depoziti nakon prodaje stečajne mase banke, ostaje da se vidi. To znači odstupanje od regulative koja je usvojena posle 2008. po kojoj striktno sve gubitke moraju platiti akcionari i vlasnici obveznica i veliki deponenti koji su se opredelili za banku, rekao je Đukić.

Što se tiče "Signačur banke", Đukić podseća da je 27 odsto njenog kapitala vezano za depozite kriptovaluta - a to tržište je zabeležilo drastičan pad cena naročito posle serije prevarenih radnji, dok je gigant "Džej Pi Morgan" preuzeo na sebe obaveze "Republičke banke", tako da se tu ne može govoriti o sistemskom poremećaju ukupnog finansijskog tržišta.

Ovo jesu sistemski važne banke, kaže Đukić, ali s obzirom na uticaj i moć bankarskog sektora, ova kriza je lokalizovana jer FED ne sme da dozvoli dalekosežne posledice u vidu gubitka poverenja u bankarsku industriju i njenu žilu kukavicu - Volstrit.

Ovo neće zaustaviti FED u podizanju kamatnih stopa u borbi protiv inflacije zbog lečenja inflatornih očekivanja koja sve više uzimaju maha, naglasio je Đukić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI