Siniša Mali na petoj nacionalnoj konferenciji „Digitalizacija kao izlaz iz sive ekonomije“ (FOTO/VIDEO)

Na konferenciji je predstavljen Program za suzbijanje sive ekonomije 2023-2025, a tom prilikom će biti lansiran i POS program za podršku elektronskom plaćanju.

alo

 

Program za suzbijanje sive ekonomije 2023-2025. je strateški dokument koji donosi niz mera za unapređenje kapaciteta inspekcijskih organa i jačanje poreskog nadzora, kao i podsticaje i olakšice za legalno poslovanje.

Na skupu će biti ozvaničen početak realizacije POS programa. Ta inicijativa je namenjena trgovcima i drugim malim biznisima, kao i institucijama, koji žele da uvedu mogućnost bezgotovinskog plaćanja za svoje proizvode i usluge.

Učešćem u programu dobiće besplatnu instalaciju POS terminala ili softverskog rešenja za onlajn prodaju, uz sniženu trgovačku naknadu.

Siva ekonomija je neprijatelj sa kojim ćemo se nositi i kada je iskorenimo imaćemo lepšu i uređeniju Srbiju za našu decu, poručio je danas potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali na otvaranju Nacionalne konferencije "Bolji način".

Mali je rekao, na konferenciji pod sloganom "Digitalizacija kao izlaz iz sive ekonomije", da je borba protiv sive ekonomije jedan od stubova aktivnosti Vlade Srbije, te naveo da je od 2015. više od 70 odsto akcija, planova i aktivnosti po tom pitanju ispunjeno.

U periodu od 2017. do 2021. godine, po istraživanju NALED-a, smanjenjeno je učešće sive ekonomije za tri odsto, na 11,7 odsto, rekao je Mali.

Ocenio je da je to veliki korak napred, ali i velika obaveza da se nastavi agresivnije, brže, bolje i jače protiv sive ekonomije. Naveo je da su aktivnosti za sistemsko rešavanje sive ekonomije bile i uspeh e-fiskalizacije, kao i sistema e-faktura. Svi gubimo u sivoj ekonomiji, a dobija samo onaj ko fiskalni račun nije dao, naglasio je Mali.

Kaže da je mnogo urađeno i na reformi Poreska uprave - PURS, preko portala e-porezi, te da se nastavlja sa daljim rasterećenjem zarada, što je u periodu od 2017. do 2021. godine dalo za rezultat da je iz sive u zakonsku zonu prešlo 200.000 zaposlenih, te da je sada stopa nezaposlenosti 9,2 posto. Dodao je da je mnogo urađeno na koordinaciji inspekcija.

Mali je najavio još jaču borbu države protiv sive ekonomije, jer svaki dinar koji se uvede u legalne tokove doprinosi rastu ekonomije. Istakao je da su važne dalje reforme carine, te povezaivanje Poreske uprave sa carinom, kao i uvođenje e-akciza i e-otpremnica, te naglasio kao ključno korišćenje digitalizacije.

Govoreći o tek usvojenom programu borbe protiv sive ekonomije do 2025. godine rekao je da će biti nastavljena ulaganja u tržišnu inspekciju, te dalje rasterećenje zarada.

Poruka svima je da ćemo nastaviti borbu protiv sive ekonomije i rad van zakona se nikome neće isplatiti, poručio je on i dodao da Srbija kroz sistemska rešenja pokazuje koliko je spremna da idemo do kraja, kada je ova oblast u pitanju. On očekuje da će e-fiskalizacija i e-faktura dodatno kada budu pokazali pune efekte uticati na smanjenje sive ekonomije.

Viceguvernerka NBS Dragana Stanić istakla je rezultate centalne banke na razvoju bezgotovinskog plaćanja i edukaciju na tom polju. Istakla je značaj suzbijanje sive ekonomije kroz zdrav način razvoja bezgotovinskog sektora, te činjenja da takva plaćanja budu pristupačnija.

Kao poslednji dobar primer navela je da je omogućeno davocima smeštaja da mogu da prime bezgotovinske uplate. Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović ocenila je da je uprkos dobrim rezultatima dosadašnje borbe obim sive ekonomije i dalje veoma visok.

Potrebno je da nastavimo sistematski i koordinisano da pristupamo rešavanju ovog izazova, rekla je ona. Za novi program rekla da je dobro odmeren i izbalansiran, sa rešenjima koja će jačati kapacitete inspekcija, sudova i Poreske uprave i podržati odgovornu privredu podsticajima, rekla je ona.

Naglasila je značaj smanjenja poreskog opterećanja plata, reforme neporeskih nameta, stimulisanja bezgotovinski plaćanja, novih oblika rada, sezonskog zapošljavanja, te akcija za jačanje svesti, kao što su nagradne igre. Dodala da je digitalizacija ključ u daljoj borbi sa nelojalnom konkurencijom, a da su efiskalizacija i efaktura stubovi, te da je bezgotovinsko plaćanje treći stub.

"Srbija ima snažan rast bezgotovinskog plaćanja, ali postoji prostor za unapređenje, dostizanje proseka centralne i istočne Evrope”, rekla je ona. Istakla je da je zato Nacionalna inicijativa za bezgotoviska plaćanja Bolji način, sa partnerima obezbedila subvencije za 25.000 POS terminal za mala i srednja preduzeća.

Ambasadorka Savezne Republike Nemačke Anke Konrad ocenila je da siva ekonomija nanosi ogromnu štetu ne samo prihodima države, te kroz nelojalnu konkurenciju i nedostatak standard robe i usluga, već da se radi i o eksploataciji ljudi. Istakla je da Nemačka pruža kontinuiranu podršku Srbiji u borbi protiv sive ekonomije, posebno kroz podršku bezgotovinskom plaćanju. Ocenila je da su podsticaji daljem razvoju Srbije, jer se javni prihodi povećavaju smanjivanjem sive ekonomije.

Naglasila je da istraživanja pokazuju da je bezgotovinsko plaćanje pogodnije za praćenje, transparentnije, i smanjuje opterećenje građana i privrede. Naglasila je da je sistemska borba protiv sive ekonomije prekretnica za Vladu Sbije i privredu, te značajna za prihvatanje pravnih tekovine EU.

"To je i važan korak ka pristupanju EU, i važno je uložiti neophodnu političku volju”, rekla je ona. Ministru Malom čestitala je na podsticanju digitalizacije fiskalnog sektora, što je od značaja u borbi protiv sive ekonomije.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI