DOBIT I ZA DRUŠTVO I ZA DRŽAVU Izmena Zakona o planiranju i izgradnji i ukidanje konverzije otvaraju gradilišta za sve

Tako je bar pokazala javna rasprava, ali i privrednici koji smatraju da se otklonjena prepreka za njihove investicije, koje su kod nekih kompanija bile onemogućene zato što su po važećim propisima, svoje pravo korišćenja državnog zemljišta, morali skupo da plate da bi bilo u njihovoj svojini. Bez svojine nisu mogli da dobiju građevinsku dozvolu, a i oni koji su pokušali i u takvim uslovima da dođu do proširenja svojih kapaciteta, složenom procedurom bili su onemogućeni.

Važno je i to što u nekim procesima privatizacije nije bilo naznaka da su platili samo fabriku, a ne i zemljište. One se uvode 2009. godine Zakonom o planiranju i izgradnji, kada je uvedena uvedena konverzija, koja je za građane i deo privrede bila besplatna, ali ne i za one koji su kupovali preduzeća u postupcima privatizacije, stečaja i izvršenja.

U celu priču se umešao i Ustavni sud 2013. koji je procenio da zemljište koje je kupljeno ne može biti konvertovano uz naknadu ukoliko je ona niža od tržišne cene zemljišta, pa se 2015. donosi poseban Zakon o konverziji.

Procene su bile da će se naplatom konverzije u državnu kasu za nekoliko godina sliti 1,2 milijarde evra. Od tih para nije bilo ništa jer se po analizi NALEDA u državni budžet za devet godina slilo samo oko 9 miliona evra.

- Lokalne samouprave u proseku su sprovele manje od 15 postupaka, a privrednici koji su učestvovali u istraživanju rekli su da ne planiraju da pokreću postupak za konverziju, zbog previsoke naknade koja je išla i do 500.000 evra po hektaru. Zato je i ostalo “zaključano” više od 5.000 hektara građevinskog zemljIšta, a njihovo “otključavanje” ukidanjem konverzije imalo bi mnogo veće koristi za državu kroz nove investicije i radna mesta, prihode kroz doprinose i poreze. Moguće zloupotrebe u nekim privatizacijama neka ispitaju nadležni organi - navodi se u analizi NALED.

S tim se slaže i Aleksandsr Vujošević, direktora pravnih poslova u „Neoplanti“, koji smatra da čitava privreda trpi jer je u nekim privatizacijama bilo zloupotreba.

- Da je u startu rečeno da se prodaju firme, a ne i zemljište, nijedno preduzeće ne bi našlo kupca. Kod „Neoplante“, je zemljište bilo navedeno ali mi smo morali da platimo konverziju da bi proširili proizvodne kapacitete. Na našoj parceli od 16 hektara ništa ne možemo da napravimo, iako smo imali projekte za proširenje pogona trajnih proizvoda i vodne stanice, koji bi se prostirale na tri hektara. Odustali smo jer bi nas konverzija za ta tri hektara koštala oko milion evra - navodi Vujošević za “Blic Biznis”.

On dodaje da je celu stvar dodatno zakomplikovao i Ustavni sud 2013. godine koji je naveo da državno zemljište može da se pokloni, a ukoliko se naplaćuje, cena mora da bude tržišna.

- Tako imamo situaciju da se stranim investitorima poklanja zemljište, a domaći, ako hoće da se razvijaju, moraju da izdvoje milionske sume za sopstvene parcele. Taj apsurd bi izmenama Zakona o planiranju i izgradnji ukidanjem konverzije, mogao da se prevaziđe a mi bi naše projekte realizovali i ne samo mi, već i druge kompanije. Najveća dobit ovog procesa bi bila za državu preko prihodi od taksi i poreza, ali i za društvo, jer bi se otvorila nova radna mesta. Odustajanjem od izgradnje pogona trajnih proizvoda ona su izgubljena - objašnjava Vujošević za Blic.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI