KAD NAMIRIŠU PARE... "Inflacija pohlepe" obuzima prodavce, evo zbog čega cene skaču kad nastupi kriza

Inflacija je poslednjih meseci postala izgovor kompanijama širom sveta da ostvare dodatnu zaradu, pa pozivajući se na nju, i proizvođači i trgovci dižu cene proizvoda. Dobit koncerna plaćaju potrošači koji su primorani da za namirnice iz dana u dan izdvajaju sve više novca. Stručnjaci sve glasnije govore o "inflaciji izazvanoj pohlepom" i postavljaju pitanje da li su sve cene morale baš toliko da skoče ili proizvođači i prodavci iskorišćavaju situaciju.

U Srbiji je u martu zabeležena inflacija od 16,2 odsto, a ekonomisti smatraju da se poskupljenje namirnica može samo delimično pravdati visokim cenama energije i sirovina, dok deo pripisuju i pohlepi proizvođača i trgovaca.

Stručnjaci kažu da rast cena, prvenstveno hrane, može da zaustavi samo smanjena potražnja - sve dok kupci pristaju na sadašnje uslove cene će rasti.

Predsednik "Efektive" Dejan Gavrilović za RT Balkan kaže da su analize ovog udruženja potrošača na više primera pokazale da su proizvođači ili trgovci neopravdano podigli svoje marže. On ukazuje da se zbog toga dešava da su namirnice koje se proizvode u domaćim fabrikama u Srbiji skuplje nego u zemljama regiona ili EU, gde se izvoze.

"Efektiva": Trgovci nas "šišaju" maržama

"Ulje koje se proizvodi u Srbiji kod nas svi trgovci prodaju po maksimalnoj ceni koju je država odredila od oko 220 dinara, dok u Crnoj Gori može da se kupi za 165 dinara. Kafa domaćeg proizvođača je jeftinija u marketima u Nemačkoj. Brojni su takvi primeri koji pokazuju da nas zapravo ovi poznati trgovinski lanci "šišaju" tim svojim maržama. Jedan od dokaza su i cene kozmetike, jer dezodorans kod njih košta 600 dinara, a u maloj prodavnici, apoteci i na pijaci 300 dinara", navodi Gavrilović.

On napominje da ti trgovinski imaju veće troškove od malih radnji, ali da oni sigurno nisu toliko veći da razlika u ceni bude 100 odsto.

"Postoje i te regionalne razlike. Imali smo prilike da u Gornjem Milanovcu kupimo proizvode koji su 20 do 30 odsto jeftiniji nego u Beogradu. Kačkavalj koji u Beogradu košta 1.300 dinara, tamo u radnjama može da se kupi za 900 dinara, a supa koja košta 130 dinara, je tamo 100 dinara", navodi Gavrilović.

On ukazuje da je najveći  rast cena zabeležen kod hrane i hemije, odnosno kod proizvoda bez kojih potrošači ne mogu.

"Ako ne postoji izbor, potrošači kupuju proizvod bez obzira na cenu, a kada postoji prostor da se taj proizvod kupi u nekoj manjoj radnji ili na pijaci, potrošači to znaju i uglavnom sve više njih i upoređuje cene. Poredili smo ranije pet proizvoda u različitim trgovinskim lancima i utvrdili smo da je razlika u ceni čak 3.500 dinara, ako ih sve kupite po najvišim i po najnižim cenama", navodi predsednik "Efektive".

Gavrilović kaže da potrošači sve više gledaju iznose na rafovima i da biraju gde je šta jeftinije, ali da to i dalje radi mali broj njih da bi trgovci to zaista i osetili.

Očekuje da bi to trebalo da reguliše zakon ponude i tražnje, jer ako neki proizvod naglo poskupi, naravno da ga potrošači više neće u toj meri kupovati.

"Da su trgovci imali pad prometa verovatno bi se dozvali pameti. Ipak mislim da im utiče na promet, ali očigledno još ne dovoljno da bi promenili politiku poslovanja", kaže Gavrilović.

Iz Unije pekara Srbije su ranije ukazivali da trgovci naplaćuju visoke marže na cene raznih vrsta hleba i da je prosečna bila i oko 85 odsto proizvođačke cene, a da su išle i do 110 odsto, što znači da su na svojim policama više nego duplirali cenu iz pekare. Navodili su da onaj ko je ispekao hleb ima trošak i radne snage i energije, sirovine, poreza i da zaradi pet dinara po vekni, dok trgovinski lanci zarade i 80 do 100 dinara.

Pohlepa se najjasnije vidi kod robe bez koje se ne može 

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je "inflacija pohlepe" kolokvijalni naziv koji je u inflatornim vremenima postao zakonitost.

"U inflatornoj spirali deluju takozvana ''racionalna očekivanja'', tako da će proizvođači, odnosno ponuđači uvek ići na dodatni efekat inflatorne zarade očekujući dalju pojačanu tražnju od strane potrošača zbog efekta daljeg povećanja cena", kaže Milićević.

On napominje da je "inflacija pohlepe" uvek najvidljivija kod proizvoda gde je tražnja neelastična ili nedovoljno elastična, poput kućnih potreba, hrane i drugih esencijalnih dobara.

"Ne treba smetnuti su uma da je u pandemiji, ali i pre emitovana ogromna količina novca i da u EU i Americi davno ne postoji adekvatna ravnoteža robnih i novčanih fondova, kao i činjinica da pored ogromne emisije novca i raznih državnih pomoći utiče i situacija sa energentima. Uvek je pravilo da ponuđač pokuša da efekat troška prevali na cene pre nego da racionalizuje proizvodnju. Jednostavno, dok postoji dodatna tražnja ovaj efekat se neće smanjiti. Dodatna tražnja će postojati sve dok kriza ne uzme veće razmere i potrošač maksimalno ograniči potrošnju", smatra Milićević.

On procenjuje da će se sigurno efekat poskupljenja struje u maju dalje prenositi na cene pojedinih proizvoda, ali napominje da u ovom trenutku nije adekvatno merljivo u kojoj meri će to biti.

"Međutim, s obzirom na pad realnih zarada i pad prometa u trgovini na malo veći efekat poskupljenja se ne očekuje", kaže ekonomista.

Evropski ekonomisti čak ukazuju da "inflacija pohlepe" preti da ugrozi napore Evropske centralne banke da obuzda rast cena, zbog čega već mesecima vodi restriktivnu politiku podizanja kamatnih stopa.

"Postoje jasni rizici da će pad inflacije biti sporiji nego što se ranije predviđalo zbog rastućih korporativnih marži. To je zato što su kompanije sklonije bržem podizanju cena kako bi nadoknadile veće ulazne troškove, nego što ih smanjuju kada im troškovi padnu, što im omogućava da duže drže veće marže. ECB-u je vrlo teško da odgovori na ovu dinamiku", poručio je Pit Kristijansen, glavni strateg Danske Banke u Kopenhagenu za "Blumberg".

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI