BROJ INVALIDSKIH PENZIJA SE SMANJUJE Maligne bolesti najčešći razlog, ko ima pravo i šta je potrebno od dokumentacije

Maligne bolesti su najčešći uzrok za invalidsku penziju

Statistika pokazuje da su osnovni uzrok invalidnosti u Srbiji tumori. Slede bolesti sistema krvotoka, a na trećem mestu se nalaze takozvane "ostale bolesti". Najređi uzrok su povrede i trovanja.

Pravo na invalidsku penziju imaju svi za koje se utvrdi da je gubitak radne sposobnosti nastao do neophodnih godina za starosnu penziju.

Ono se ostvaruje iz sledećih razloga

 - ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža osiguranja;

 - ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje pet godina staža osiguranja.

Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života

- do 20 godina potrebna je najmanje jedna godina staža osiguranja

- do 25 godina - dve godine staža osiguranja;

 - do 30 godina - tri godine staža osiguranja.

Postupak ostvarivanja prava na invalidsku penziju

Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokreće se na zahtev osiguranika uz koji se dostavlja predlog za utvrđivanje invalidnosti koji daje izabrani lekar u domu zdravlja. Za profesionalna vojna lica, predlog za utvrđivanje invalidnosti daje predsednik Više vojnolekarske komisije.

Postojanje invalidnosti i njen uzrok utvrđuje organ veštačenja svojim nalazom, mišljenjem i ocenom.

Ne morate biti u radnom odnosu, odnosno u osiguranju kada podnosite zahtev.

Invalidska penzija isplaćuje se od dana prestanka osiguranja.

Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje po prestanku osiguranja, a invalidnost je postojala i pre podnošenja zahteva, penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci od dana podnošenja zahteva.

Promene u stanju invalidnosti utvrđuju se u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika, korisnika prava, odnosno po službenoj dužnosti, u skladu sa opštim aktom Fonda, navodi Zavod za socijalno osiguranje.

Pooštren proces veštačenja za odlazak u invalidsku penziju

Zbog nameštanja invalidskih penzija i podmetanja lažne medicinske dokumentacije Fond PIO je pooštrio i veštačenje.

Donet je i novi pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Fonda PIO, koji je pojednostavio procedure i ubrzao proces veštačenja za odlazak u invalidsku penziju.

Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, profesionalne bolesti su bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

Profesionalne bolesti su utvrđene Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.

Osiguranik podnosi zahtev filijali RFPIO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja. Prilikom veštačenja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova.

Medicinska dokumentacija koja se podnosi uz predlog za utvrđivanje invalidnosti obuhvata otpusne liste, specijalističke nalaze, dijagnostičke testove, laboratorijske nalaze. Medicinska dokumentacija podnosi se u originalu ili overenoj fotokopiji.

Visina invalidske penzije

Visina starosne penzije određuje se prema ostvarenom penzijskom stažu i zaradama.

Invalidska penzija se određuje na isti način kao i starosna penzija, s tim što se prilikom obračuna uvećava i za dodati staž koji zavisi od navršenih godina života i pola osiguranika.

Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, penzija se obračunava prema penzijskom stažu od 40 godina.

U Srbiji trenutno ima oko 237.000 penzionera koji primaju invalidsku penziju, dakle oko 14,4 odsto ukupnog broja korisnika penzija u Srbiji.

Prosečna primanja ovih penzionera su 35.043 dinara.

Najniži iznos starosne, prevremene starosne odnosno invalidske penzije iznosio je 11.447 dinara za kategoriju zaposlenih i samostalnih delatnosti i 9.000 za poljoprivrednike, pokazuje mesečni bilten PIO Fonda za april 2023. godine.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI