TITOVA IMOVINA I DALJE FASCINIRA JAVNOST Svi su znali za nekretnine, a onda su otvorili sef

Iza Josipa Broza Tita formalno nije ostala nikakva imovina, ali njegovi naslednici ne misle tako i pitanje njegove zaostavštine se s'toga postavlja već decenijama. Od njegove smrti do danas konstantno se na pjedestal vraćaju priče o prodaji, adaptaciji ili prenamenovanju nekretnina ili vozila koje je on za života koristio.

Kolike su bile Brozove vile govori podatak da je u njima radilo 2.060 ljudi. U pitanju je bio veliki broj vila i poseda po čitavoj zemlji u kojima je on povremeno boravio, nekada ih koristeći za primanje stranih delegacija, a nekada u privatne svrhe.

Titove nekretnine

Jedna od najpoznatijih Titovih rezidencija nalazila se u nacionalnom parku Brioni, na jadranskom ostrvu Vanga u Hrvatskoj. Na Brione je prvi put otišao 1947. godine, a Bela vila je postala njegov morski dom nekoliko godina kasnije. I od tada je na moru provodio nekoliko meseci svake godine.

Prva Titova kuća bila je na Dedinju, u Užičkoj 15, koju su partizani uzeli od Nemaca. Tito je u njoj živeo od 1946. do 1979. godine, a nakon njegove smrti ta kuća, još jedna, kao i kuća cveća postali su Memorijalni centar "Josip Broz Tito" i oni su sada deo Muzeja Jugoslavije.

Vila u Kumrovcu, gde je Tito rođen, danas je u vlasništvu Ministarstva državne imovine Hrvatske. Vilu Dalmacija u Splitu drži grad Split, a može da se iznajmi po visokoj ceni. Reklamira se kao mesto na kojem je Vinston Čerčil sedeo pored Indire Gandi.

Na listi onih koje su smeštene u Hrvatskoj su još i dvorac Tikveš, koji je bio Titova lovačka rezidencija (oštećen je u ratu tokom devedesetih), a u vlasništvu je države. Među mestima za lov, Tito je išao i u vilu u Bugojnu u Bosni i Hercegovini. Ona je danas napuštena, a priča se da je bila mesto koje je Broz, pored Beograda i Briona, najviše voleo i gde je provodio najviše vremena. Tu ga je svojevremeno posetio i predsednik Libije Muamer el Gadafi.

U Sloveniji je Tito koristio vilu na Bledu, a u Makedoniji u Ohridu. Oba objekta su dobile države u kojima se nalazi, a potomci Karađorđevića i dalje potražuju onu na Bledu, koja je bila njihovo predratno vlasništvo.

Tito je od 1950. do kraja 70-ih godina prošlog veka gradio i bunker u Konjicu, u kojem je 350 ljudi moglo da živi šest meseci u slučaju nuklearnog napada. On je danas u vlasništvu ministarstva odbrane BiH.

U Crnoj Gori Tito je imao vilu Galeb u Igalu i vilu Lovćen u Bokokotorskom. Crna Gora je obe dala u zakup.

Titove jahte i brodovi

Jahta bivšeg predsednika SFRJ pod nazivom „Jadranka" prodata je u martu 2020. godine preduzetniku u Austrije za 51.000 evra, navedeno je u godišnjem izveštaju Ministarstva odbrane Crne Gore.

Ona je izgrađena 1976. u brodogradilištu u hrvatskoj Kraljevici i bila je najpre procenjena na 80.000 evra. Bila je deo flote mornarice Jugoslovenske narodne armije (JNA), čijih je nekoliko brodova stajalo na raspolaganju doživotnom predsedniku Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Brod „Jadranka" je dug 34 metra, imao je tri salona za dnevni boravak gostiju, dva apartmana i dve pomoćne kabine za goste.

U brod su, kako se pisalo, ugrađivani najkvalitetniji materijali - od mahagonija do tikovine, dok su pregrade izgrađene od specijalnih čeličnih legura. Tito je jahtu dobio tri godine pre smrti, ali su mediji izbrojali 24 boravka na ovom brodu.

Samo tri godine mlađa, jahta „Primorka", sagrađena je u Italiji 1974. godine. Njen život bio je veoma buran, obeležen havarijama - najveća se dogodila 2003. godine kada se nasukala na hrid Krš od Đerana, kod Ulcinja u Crnoj Gori.

Treći brod „Galeb" Crna Gora je prodala za 750.000 evra grčkom biznismenu 2000. Godine. Od njega ga je kupio grad Rijeka, a 2006. godine je proglašen hrvatskom kulturnom baštinom. „Galeb" je Titu bio rezidencija, a dugačak je 117 metara. Ovde je gostio brojne lidere sveta i zvezde iz Holivuda.

Brozov sef

U trezoru Narodne banke Srbije je 2013. godine otvoren Titov sef, nakon 31 godine. Ispostavilo se da je u sefu bila i imovina i ordeni Karađorđevića, kao i velika svota novca. Sef je otvoren na zahtev suda u Beogradu kao deo ostavinske rasprave, koju su pokrenuli Titovi naslednici.

U njemu je 30 kilograma zlata i briljanti za koje se ne zna kako su se našli u Titovoj rezidenciji, kao i dragocenosti i odlikovanja iz zaostavštine kraljevske porodice Karađorđević. Ispostavilo se da je tada odlučeno da se deo imovine koja ima posebnu umetničku ili istorijsku vrednost preda odgovarajućim muzejskim institucijama u SFRJ.

Takođe, Narodnoj banci Jugoslavije je tada predato i gotovo 30 kilograma zlata i 2,6 kilograma zlatnika, kao i 149 brilijanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević i 13 njihovih odlikovanja. Pronađeno je još i 26.000 dolara, 36.000 nemačkih maraka i 2.200 danskih kruna, kao i dva miliona dinara, piše Kurir.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI