BANKE POVEĆAVAJU PROVIZIJU? Šta će biti sa kamatnim stopama? Oglasila se Narodna banka Srbije

Odluku o nepodizanju referentne kamatne stope Izvršni odbro NBS obrazložio je nastavkom popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, a saopšteno je da bi to trebalo da doprinese osetnjiem padu uvozne inflacije. Takođe je navedeno da se očekuje nastavak opadajuće putanje domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike, piše Euronews.

- Prilikom donošenja odluke uvaženo je i to što su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti prethodno sprovedenih mera, saopšteno je iz Narodne banke.

Međutim, istaknuto je da, ako se proceni da je potrebno, Izvršni odbor ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike.

Zatim je kasnije ovog meseca Centralna banka objavila izveštaj o inflaciji u kojem je navedeno da se očekuje da međugodišnja inflacija u Srbiji na kraju 2023. godine bude na niovu od oko osam odsto.

- Međugodišnja inflacija u Srbiji nalazi se na opadajućoj putanji i u julu je iznosila 12,5 odsto, što je za 3,7 procentnih poena niže u odnosu na mart, kada je dostigla vrhunac. Pritom, podatak o baznoj inflaciji, koja je snižena sa 11,3 odsto u martu na 9,4 odsto u julu, ukazuje na to da se usporavanje inflacije duguje ne samo padu svetskih cena energenata i hrane već i preduzetim merama monetarne politike NBS, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Ona je, predstavljajući izveštaj, poručila da će centralna banka nastaviti da prati dešavanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da će buduće odluke donositi u zavisnosti od pristiglih podataka.

Svi ovi podaci posebno su značajni za one koji imaju kredite i koji prate odluke centralnih banaka o podizanju referentnih kamatnih stopa. Sagovornici Euronews Srbija veruju da je odluka NBS da u avgustu dodatno ne podiže kamate "kratkotrajni intermeco", i da će centralna banka svakako biti prinuđena da ponovo pooštri svoju kreditno-monetarnu politiku.

Stručnjaci navode i da NBS prati "zatezanje" monetarne politike i u Americi i u Evropi, za koje kažu da će se nastaviti do kraja ove godine, piše Euronews.

Koliko će predah da traje?

Ekonomista Saša Đogović za Euronews Srbija navodi da će predaha u "zatezanju" kreditno-monetarne politike sada biti nešto malo češće, ali da svakako očekuje do kraja godine podizanje referentne kamatne stope.

- Sigurno nije kraj monetarnog zatezanja, to je jedan kratkotrajni intermeco i NBS će svakako biti prinuđena da ponovo pooštri svoju ionako restriktivnu kreditno-monetarnu politik, rekao je Đogović i dodao da će na to uticati i linearno davanje 10.000 dinara određenoj kateogriji populacije.

I profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić smatra da nije kraj "zatezanja" moterane politike i da je odluka da se ne podiže referentna kamatna predah, s tim što i na sledećoj sednici Izvršnog odbora NBS 7. septembra očekuje da može da se desi da ne bude podignuta referentna kamatna stopa.

- Iz izlaganja guvernera sleduje da nije isključeno da će još nekoliko puta, možda jednom, dva ili više puta, u zavisnosti od inflatornih očekivanja, doći do podizanja referentne kamatne stope s obzirom na to da je inflacija u kod nas u poređenju sa zemljama Evrope i dalje na visokom nivou i da se sporo smanjuje, kaže Hanić.

Rekao je i da i pored toga što se inflacija smanjila na nizak nivo u Evropi i relativno brzo se smanjuje, zvaničnici Evropske centralne banke izjavljuju da ne isključuju mogućnost da još nekoliko puta povećavaju referente kamatne stope.

Hanić kaže da FED nije podigao referentnu kamatnu stopu zato što je značajno oborio inflaciju.

- S druge strane, pojavljuju se signali stagnacije, a to je posledica visokih kamatnih stopa. Kada se borimo protiv inflacije, tada mi utičemo na usporavanje ekonomskog rasta i zato je pitanje upravo mere u kojoj treba ići u borbi protiv inflacije da se ne ugrozi i ekonomski rast u većoj meri", rekao je Hanić.

Šta utiče na "spiralu" inflacije

Stručnjaci kažu da inflacija u Srbiji svakako ima silaznu tendenciju, ali da je i dalje izuzetno visoka budući da je u evrozoni prema poslednjim podacima 5,5 odsto. I profesor Hanić smatra da inflacija nije dovoljno usporila, posebno bazna inflacija, da bi se odustalo od daljeg monetarnog "zatezanja".

- Ima procena da će po osnovu pada cena uvoznih porizvoda malo kasnije doći do pozitivnog dejstva na obaranje cena, odnosno smanjenja inflacije, ali se pojavljuju i ovi drugi nepredvidivi faktori, rekao je Hanić.

On je objasnio da kod inflacije osim ekonomskih, snažno deluje i psihološki faktor, a to su očekivanja građana i privrede. Hanić je naveo da su u tom smislu privrednici skloni da budu pesimisti i povećavaju cene da bi se zaštitili.

- To je ta tzv. spirala koja se otvara iz psiholoskih razloga - očekivanja, anticipacije budućeg kretanja cena u pravcu naviše, zaključio je Hanić.

To što je u Srbiji inflacija sedam odsto viša nego u evrozoni, ekonomista Saša Đogović tumači kao strukturni problem unutar same privrede Srbije, a ne kao problem uvezene inflacije.

- Inflacija nije dovoljno usporena, ona je očekivana u drugom delu godine i zbog više baze prema prošloj godini zbog visokih cena energenata koje su bile, a ove godine su cene svih vrsta enegenata znatno niže tako da se očekuje da potrošačke cene imaju silazne tendencije. Kod nas za razliku od većine drugih tržišnih zemalja imamo odloženo dejstvo inflacije zato što smo imali krah elektroprivrednog sistema, loše rukovođenje tim sistemom koje je onda zahtevalo uvoz struje po basnosnoslovno visokim cenama, rekao je Đogović.

S druge strane, navodi Đogović, cene struje su držane kao socijalna kategorija i sada je Srbija kroz aranžman sa MMF prinuđena da tu cenu podiže, kako bi elektroptivredni sistem zemlje polako kroz njegovo reformisanje mogao da izdržava sam sebe i da krene sa nekim novim preko potrebnim investicijama.

- Kroz rast cena struje, koje smo imali već u dva navrata ove godine, vrlo verovatno još jednom, i cena gasa, imamo odloženo inflatorno delovanje, ali to nije nikakav uvozni faktor, to su posledice našeg nemara i lošeg rukovođenja tim energetskim sistemima, smatra Đogović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je prisutno odloženo dejstvo inflatornih tokova, ali svakako oni imaju silaznu tendenciju i mogli bi da budu na najnižim dvocifrenim kvotama ili nešto ispod toga do kraja ove godine.

Inflacija uporna i u Evropi i u SAD

Evropska centralna banka podigla je 27. jula referentnu kamatnu stopu za još 25 baznih poena, na 4,25 odsto. ECB je odlučila da podigne kamatnu stopu deveti put zaredom, a ona je sada najveća od oktobra 2008. godine. Kamatna stopa na depozite sada iznosi 3,75 odsto, što je najviše u protekle 22 godine.

Od početka ciklusa pooštravanja u julu 2022. godine, zvaničnici ECB su povećali kamatne stope za 425 baznih poena, što predstavlja najbrži tempo pooštravanja u njenoj istoriji. Kako se navodi na sajtu ECB-a, inflacija u evrozoni pada, ali isuviše sporim tempom, a očekuje se da će duže vreme ostati iznad željenog cilja ECB od 2,0 odsto.

Dan pre te odluke ECB, i američki FED je povećao kamatnu stopu za 0,25 odsto, uz obrazloženje da inflacija nije zaustavljena i da njen rast i dalje traje.

Ovim povećanjem na snagu je stupila najviša referentna kamatna stopa koju je odredila američka centralna banka u poslednjih 16 godina.

Tim povećanjem kamatne stope, 11. po redu u poslednjih 12 zasedanja Saveznog komiteta za otvoreno tržište Federalnih rezervi, najvišeg tela ove institucije, određena je referentna kamatna stopa za prekonoćne zajmove u rasponu od 5,25 do 5,50 odsto, a zvanična izjava o monetarnoj politici data nakon ove odluke ostavlja prostor za još jedno povećanje, dodaje Rojters.

- Savezni komitet za otvoreno tržište Federalnih rezervi nastaviće da procenjuje novopristigle informacije i njihove implikacije na monetarnu politiku, saopšteno je iz FED-a.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI