OD 300 DO 37.000 EVRA Evo gde je najskuplje, a gde najjeftinije da kupite zemljište u Srbiji

Prodaja kuća, stanova, poslovnog prostora i garaža pada od početka godine, a jedina vrsta nekretnina za koju je bila pojačana tražnja na tržištu je poljoprivredno zemljište. U agencijama za nekretnine kažu da su za kupovinu njiva najviše zainteresovani ratari koji žele da prošire svoje posede, ali da ima i onih koji žele da višak novca investiraju u zemlju. S druge strane, vlasnici poljoprivrednog zemljišta najteže se odlučuju za prodaju ovog tipa nepokretnosti.

Nedovoljna ponuda i velika potražnja zato dižu cenu, pa je u poslednje tri godine hektar u proseku poskupeo sa 6.100 na 7.500 evra. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) cene se kreću u širokom rasponu od ispod 300 evra, pa sve do više od 37.000 evra po hektaru, u zavisnosti od dela Srbije u kojem se njiva nalazi.

Prema podacima RGZ najviše cene su bile na na teritoriji Južnobačkog okruga, a najniže u Topličkom okrugu. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u prvom polugodištu 2023. godine prometovano je u opštini Vršac (KO Pavliš) po ceni od čak 1.850.496 evra. 

Gordan Lemajić vlasnik novosadske agencije "Solis nekretnine" kaže za RT Balkan da su visoke cene samo izuzeci, a da se milionski iznosi dobijaju eventualno za oranice koje to više neće biti, odnosno koje imaju potencijal da postanu građevinske parcele i koje se nalaze u blizini značajnih saobraćajnica.

"Tamo gde se postiže astronomska cena je uglavnom situacija da se zemljište ne kupuje za poljoprivrednu proizvodnju, nego za preinačenje, ako je u blizini velikih gradova i prebacuje se u građevinsko. Realna cena poljoprivrednog zemljišta je ona koju kupac može da obezbedi kroz poljoprivrednu proizvodnju, a to nisu neke astronomske cifre, gde se ljudi bogate preko noći. To je mukotrpan i svakodnevan rad", objašnjava Lemajić.

On navodi da se cene u okolini Novog Sada uglavnom kreću od 10.000 do 14.000 evra po hektaru i navodi primer da je najplodnija zemlja prodata za oko 35.000 evra. 

Dodaje da se obradivo poljoprivredno prodaje po celoj Srbiji, a da je najtraženije tamo gde je i najplodnije - u Vojvodini, ali da ga upravo tamo najmanje i ima na prodaju.

"Može se reći da je poljoprivredno zemljište trenutno na ceni i to značajno više nego pre deset ili dvadeset godina. Najčešće ga kupuju poljoprivrednici, a u manjem obimu kupuju ljudi koji žele da investiraju sredstva u zemljište. Njiva je najsigurnija banka za čuvanje kapitala. Ne može da propadne i donosi prihod, ali sporo. Računica je takva da je po trenutnim cenama potrebno 30 godina da bi se vratilo ulaganje u njivu, investitoru koji će da kupi njivu i da je da u zakup", navodi Lemajić.

On napominje da mnogi žele da im se kapital brže vraća, ali da ni posao, ni berze, a ni bankarske kamate nisu sigurno sklonište za kapital kao što je to poljoprivredno zemljište.

"Ima ljudi koji neće da ih boli glava, da gledaju kurseve dolara ili evra i berzanske spekulacije i neće da razmišljaju da li će banka propasti, a država garantuje samo za uloge do 50.000 evra i onda se odluče da imetak stave u zemlju i dobijaju godišnju arendu od poljoprivrednika i to za sada predstavlja sigurno ulaganje", smatra Gordan Lemajić.

Najviše njiva u prvoj polovini godine prodato je na teritoriji Zrenjanina i Sombora. U proseku je najskuplji hektar zemlje bio u Novom Sadu sa 17.700 evra, Bačkoj Palanci (15.500) i Vrbasu (14.700). U top deset opština po cenama poljoprivrednog zemljišta su i Odžaci (13.350 evra), Ruma (13.200 evra), Žabalj (12.700), Subotica (12.600), Kovačica (11.650), Sombor (11.300) i Sremska Mitrovica (11.350).

Na drugoj strani, najjeftiniji hektar zemlje mogao se kupiti na teritoriji Zaječara, gde je u proseku koštao oko 1.500 evra, dok je u Aleksincu oko 1.700 evra - čak deset puta manje nego u Vojvodini.

Ko može da kupi zemlju?

On tvrdi da, osim što nije tačno da su cene poljoprivrednog zemljišta otišle u nebo, nije tačno ni da su neki tajkuni pokupovali srpsku zemlju i navodi podatak da je 95 odsto oranica i livada u vlasništvu malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača.

"Stranci ne mogu da se načude kako je naša zemlja skupa i jeste skuplja nego u Bugarskoj, Rumuniji, možda čak i u Mađarskoj. Razlog za to seže u daleku istoriju, jer mi nismo živeli u totalnom socijalizmu i komunizmu, kao što je bio Varšavski pakt, već u 'mekom socijalizmu'. Seljaci nisu obespravljeni da im je sva zemlja oduzeta i naša seljačka klasa nije izumrla. U amanet se uvek ostavljalo deci da zemlju ne prodaju ni za živu glavu. Zemlja je poslednje što bi naš seljak prodao i ne samo seljak, nego i građanin", smatra vlasnik agencije "Solis nekretnine".

On napominje i da stranac ne može da postane vlasnik zemlje - to može samo fizičko lice sa srpskim državljanstvom ili pravno lice osnovano na srpskoj teritoriji.

"Naš zakon nas štiti da stranci ne mogu da budu vlasnici zemlje. Obavezom osnivanja firme je država zaštitila zemlju, jer Firma mora da posluje po zakonima Srbije, ne može da je proda nekom desetom, već samo firmi koja je opet osnovana ovde. To je velika zaštita naših firmi od stranaca. Ukrajinci nisu o tome razmišljali i prodali su svoju zemlju, jer država nije štitila ukrajinske poljoprivredne površine", napominje Lemajić.

Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida kaže za RT Balkan da se kod njih oglašavaju prodavci poljoprivrednog, građevinskog i industrijskog zemljišta, da trenutno ima oko 7.000 oglasa, a da cene variraju u zavisnosti od lokacije, infrastrukture, tipa zemljišta kao i veličine placa. Ona napominje da je poljoprivredno zemljište jedina vrsta nekretnina koja je u proteklom kvartalu zabeležila rast po broju prodaje u odnosu na sve druge vrste nekretnina koje su zabeležile pad.

"Kada je kupovina poljoprivrednog zemljišta u pitanju, postoji razlika da li ljudi kupuju zemljište kao investiciju ili za obradu. U svakom slučaju treba videti za koju poljoprivrednu kulturu je zemljište pogodno, kakvi su pristupni putevi, kakva je mogućnost kopanja bunara, da li je plavno i močvarno, da li su vlasnički i suvlasnički odnosi jasni. Prilikom prodaje poljoprivrednog zemljišta postoji pravo preče kupovine u korist vlasnika susednog zemljišta, što znači da onaj ko prodaje prvo mora ponuditi komšijama po istim uslovima, a ako oni nisu zainteresovani, može prodati bilo kome drugom", kaže Vladimir Rafajlović iz "Ril Haus nekretnina".

Prema podacima RGZ, u prvoj polovini ove godine najveći udeo od 54 odsto u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnosti zauzima prodaja stanova sa 1,8 milijardi evra. Za kuće je izdvojeno 257,6 miliona evra, što predstavlja osam odsto od ukupne vrednosti, za građevinsko zemljište 220 miliona evra ili sedam odsto, za poslovne prostore 178 miliona evra ili pet odsto, a za poljoprivredno zemljište 105,3 miliona evra ili tri odsto od ukupne vrednosti.

Građevinsko zemljište najskuplje na Zvezdari

Cene prometovanog građevinskog zemljišta na teritoriji Srbije imaju širok raspon koji je posebno izražen kod građevinskog zemljišta namenjenog za stambeno–poslovnu gradnju i kreću se od 10 evra po aru do preko 84.000 evra za ar.

Prema podacima RGZ, u prvoj polovini godine najskuplji ar je prodat na Zvezdari za čak 84.805 evra. Sledi Čajetina sa 55.000 evra, pa Voždovac sa 33.200 evra. U Novom Sadu je najskuplji ar prodat za 31.000 evra.

Vladimir Rafajlović smatra da cena zemljišta neće padati i da ko god da ga sada kupi na njemu neće izgubiti novac i napominje da to ne znači da je danas jeftino, nego da će u budućnosti biti sve skuplje.

"Kao i kod ostalih nekretnina lokacija igra ključnu ulogu i utiče na cenu i vrednost zemljišta. Kada je u pitanju građevinsko zemljište najbolje je investirati tamo gde se radi ili planira neka infrastruktura, novi putevi, komunalije, gde treba da prođe vodovod i tamo gde se planira gradnja, a gde je sada nema. Uglavnom su to obodi gradova kao što je na primer Fruška gora. U poslednje dve godine veliko interesovanje za kupovinu placeva je vladalo u Slankamenu, a ranijih godina u Vrdniku", navodi Rafajlović.

Prema podacima sa sajta 4zida kada je u pitanju prodaja placeva u Beogradu, popularne lokacije su Barajevo, Spot, Palilula, Grocka, Mladenovac. Na Kosmaju se cene za građevinsko zemljište u proseku kreću od 650 evra za ar do 2,5 evra, u Barajevu od 500 evra pa do 5 evra. U okolini Novog Sada raspon cena po aru ide od nekoliko hiljada do više od 10 evra dok u Nišu na primer cene se kreću u proseku od 370 evra do 17 evra po aru.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI