BOGATE NORDIJSKE ZEMLJE SE KUNU U OVAJ VID GREJANJA: Isplati se za par godina već

Oyvind Solstin na ideju za ugradnju toplotne pumpe došao je kada je pročitao da količina toplote koju proizvode daleko nadmašuje količinu električne energije koju ona koristi.

Instaliranje toplotne pumpe u svojoj kući u brdima Osla znatno je koristilo ovom 56-godišnjem savetniku za komunikacije u železničkoj kompaniji: poboljšalo mu je udobnost, finansije i ekološki utisak. Norveška je među zemljama s najviše toplotnih pumpi po stanovniku, zajedno sa susednim zemljama Finskom i Švedskom, piše Euronews.

“Kada sam istraživao, pročitao sam da toplotna pumpa može generisati toplotu ekvivalentnu trostrukoj do četverostruko većoj količini električne energije koju ulažete, rekao je Solstin.

“Tako da me samo to činjenica potstakla da se upali lampica iznad glave i pomislim, ‘Ovo mora biti pametno’.”

Stotine hiljada Norvežana došlo je na istu ideju, uključujući i princa Haakona, koji je instalirao toplinske pumpe u svojoj službenoj rezidenciji.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) smatra ovu tehnologiju ključnom u borbi protiv klimatskih promena, slično kao i električna vozila, budući da inače rešenja za grejanje generišu otprilike četiri milijarde tona ugljien dioksida godišnje, što predstavlja osam posto globalnih emisija.

Rade li pumpe u hladnim klimama?

Činjenica da nordijske zemlje, poznate po surovim i hladnim zimama, spadaju među najveće korisnike, opovrgava često zastupljenu pretpostavku da tehnologija ne radi kad temperature padaju.

Ova zabluda podstakla je otpor u kontinentalnoj Evropi.

“Postoji mnogo lažnih mitova o toplotnim pumpama. Neke zemlje koje proizvode naftu i plin, kao što je Rusija, neki ljudi, sektori i poslovni subjekti ne žele videti ovu tranziciju”, objasnila je Caroline Haglund Stignor, istraživačica na RISE Research Institutes of Sweden.

“Da, pumpe rade u hladnim klimama. Da, toplotne pumpe rade u starim zgradama.”

Za grejanje domova, toplinske pumpe izvlače toplotu spolja – koja postoji čak i u hladnom vremenu – i ubacuju je unutra.

Rani modeli nisu imali sisteme odleđavanja niti kompresore s promenjivim brzinama, koji danas omogućavaju da rade učinkovitije u širem rasponu temperatura.

Iako im se u hladnom vremenu učinak nešto smanjuje, stručnjaci tvrde da su i dalje efektniji i ekološki prihvatljiviji od drugih opcija.

Jesu li pumpe bolje od električnog grejanja?

“Ovo je zrela tehnologija koja deluje, i dokazano je da održava milione domova toplim svake zime. No, kontinuirano se razvija kako bi postala još bolja”, izjavila je Stignor.

Prema istraživanju grupe Regulatory Assistance Project (RAP), pumpe za hlađenje vazduha u hladnim klimama mogu biti do dvostruko efikasnije od električnog grejanje kada spoljne temperature padnu na -30 Celzijevih stepeni.

U Francuskoj, kritičari toplotnih pumpi takođe tvrde da dovode do veće potrošnje električne energije, da ne rade dobro u svim uslovima, poput loše izolovanih kuća, te da zahtevaju skupu instalaciju.

U mnogim zemljama i dalje su popularni sistemi grejanja na naftu i gas. U Nemačkoj, partneri koalicije su ove godine konačno postigli sporazum o zabrani fosilnih izvora grejanja od 2045. godine. Država sada subvencioniše toplotne pumpe, koje su u 2022. godini bile korištene u samo tri posto domaćinstava, ali prodaja počinje rada raste.

Kako pumpe pomažu Norvežanima u uštedi novca?

Za razliku od mnogih evropskih zemalja, Norveška gotovo da nema daljinsko grejanje i zabranila je uljne peći u januaru 2020. godine.

Kako bi se grejala tokom svojih hladnih zima, zemlja se uglavnom oslanja na obilnu i čistu električnu energiju zahvaljujući svojim velikim hidroelektranama.

Proizvodeći otprilike tri do pet kWh toplinske energije za svaki kWh električne energije koja se potroši, pumpe su instrumenti za energetsku učinkovitost – ključni aspekt borbe protiv klimatskih promena – i uz to omogućavaju potrošačima da ostvare značajne uštede.

Nakon što je pre dve godine zamenio svoj električni radijator toplotnom pumpom zrak-zrak, Solstad je vidio kako mu računi za električnu energiju padaju.

“U prvih četiri meseca naša potrošnja se smanjila za 20 posto u poređenju prethodnom godinom, iako smo u međuvremenu kupili električni automobil”, rekao je.

Iako mu se početna investicija može činiti skupom, oko 2.500 evra uključujući instalaciju, smatra da će se isplatiti “za svega nekoliko godina”.

Kao dodatna pogodnost, njegova toplotna pumpa deluje i kao klima uređaj leti.

Kada su cene električne energije prošle godine dosegle neviđene visine tokom energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, prodaja toplinskih pumpi u Norveškoj dosegla je rekordne nivoe, skočivši za 25 posto. Trend se nastavio i tokom prvog dela ove godine.

“Norvežani su shvatili da mogu očekivati ​​više cene električne energije u godinama koje dolaze u poređenju s prošlim godinama”, objasnio je Rolf Iver Mytting Hagemoen, voditelj Norveškog udruženja za toplinske pumpe (NOVAP).

“I energetska učinkovitost postaje sve važnija tema”, dodao je za kraj.

izvor: Euronews/Poslovni.hr

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI