NAD EVROPOM SE NADVIJA ZIMA SA DVA RATA "Izbegli smo scenario iz 1973., ali jedan potez može da pokrene sunovrat"

Iako su tržišta za sada relativno mirna, ovaj sukob bi mogao poremetiti odnose Evrope sa Bliskim istokom ili čak uvući Iran u direktnu konfrontaciju sa Izraelom i njegovim zapadnim partnerima, piše Politiko.

Evropski komesar za energetiku Kadri Simson rekao je da je Evropa "opremljena da se nosi sa zategnutošću globalnog tržišta nafte i dizela" jer je "naučila lekciju" nakon ruske invazije na Ukrajinu.

- Trudimo se da razumemo sve naše ranjivosti kako bismo ih na najbolji način rešili i tako bili spremni za sve incidente ili vanredne situacije - rekla je ona.

Da bi sprečila bilo kakve potencijalne poremećaje, Evropska unija je prošle nedelje održala niz sastanaka sa zemljama proizvođačima nafte - Norveškom, Alžirom i Nigerijom.

Foto: Printscreen

 

- Istočni Mediteran je važna etapa za evropsku energetsku bezbednost, s obzirom na to da je evropska energetska tranzicija još uvek upletena u geopolitičke neizvesnosti - rekao je Simson.

Ograničeni uticaj Gaze na tržište nafte

Sukobi u Gazi, i u manjoj meri duž severne granice Izraela sa Libanom, imali su samo ograničen uticaj na tržište nafte. Vesti o napadu Hamasa 7. oktobra i odgovor Izraela doveli su do porasta cena, ali je ove nedelje referentna nafta Brent pala za 4,2 procenta na oko 81 dolar po barelu, nivo pre početka sukoba.

Tako se nije ponovila situacija iz 1973. godine, kada je Jom Kipurski rat između Izraela i njegovih suseda podstakao velike arapske proizvođače da uvedu embargo na izvoz izraelskim saveznicima. U velikoj meri zbog činjenice da su odnosi zalivskih zemalja sa Izraelom mnogo bolji nego što su bili tada.

Foto: EPA/FOCKE STRANGMANN

 

Stručnjaci stoga smatraju da će, ukoliko se sukob ne proširi, zalihe nafte ostati manje-više stabilne. Najveći rizik predstavlja Iran jer bi, u najgorem slučaju, širenje sukoba moglo da dovede do toga da ta zemlja poremeti transport iz arapskih zemalja Zaliva kroz Ormuški moreuz.

– Ako Izrael počne da napada iransku teritoriju i Iran, posledica je da treba manje da izvozi, a onda Kina nema dovoljno sirove nafte i treba da je kupuje na drugom mestu, što dovodi do naglog skoka globalnih cena. To je cela spirala koja odmah počinje - rekao je Viktor Katona, vodeći analitičar za sirovu naftu u energetskoj obaveštajnoj kompaniji Kpler.

S druge strane, tržišta gasa su već pogođena ratom jer je Izrael "zatvorio slavine" na gasnom polju Tamar u moru, nekoliko sati nakon iznenadnog napada Hamasa. Iako proizvodi relativno malo gasa (oko 21 milijardu kubnih metara u poređenju sa 618 milijardi u Rusiji), Izrael je ključni izvoznik u Egipat, gde su takvi poremećaji u snabdevanju izazvali redovne nestašice struje.

Eskalacija sa Iranom uticala bi i na tržište gasa

Svaka eskalacija sa Iranom mogla bi da utiče na tržište gasa koliko i na tržište nafte, pošto se trećina svetskog tečnog prirodnog gasa i šestina nafte otpremaju kroz Ormuški moreuz.

- Iz perspektive evropskih cena gasa, mi i dalje izgledamo relativno dobro i to je uglavnom uzrokovano slabom tražnjom. Mnogi industrijski potrošači nastavljaju da koriste znatno manje gasa nego pre prošlogodišnje energetske krize - rekao je Tom Marzec-Manser, šef analitike gasa u kompaniji ICIS za obaveštajne podatke o robi. On dodaje da je sukob u Ukrajini imao znatno veći uticaj na EU nego onaj u Gazi.

Prema podacima Evropske komisije, zemlje članice su uoči prošle zime kolektivno smanjile skoro 20 odsto potrošnje prirodnog gasa, industrija je usporila proizvodnju, a obnovljivi izvori energije igraju mnogo veću ulogu u proizvodnji električne energije.

Uprkos tome, potrošnja je ponovo porasla u oktobru, prvi put od početka rata, što je rani znak da bi preduzeća mogla pokušati da obnove svoje prethodne nivoe produktivnosti.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI