PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA Ranije se investiralo u zadužbine, evo gde danas srpski bogataši ulažu novac

Tragovi tog finansiranja uglavnom ostaju nepoznati za širu javnost odnosno beleži ih samo uzak krug korisnika te pomoći a da paradoks bude veći, procentualno njihov udeo je značajno manji nego samih građana. Tako bar pokazuju podaci organizacije "Catalyst Balkans", koja prati filantropske aktivnosti u Srbiji i na Zapadnom Balkanu od 2013. Po tim podacima u prošloj godini ukupno je donirano 33,3 miliona evra kroz 4.557 jedinstvenih dobrotvornih akcija.

- Najveći darodavaoci su bili građani, koji su kroz masovna davanja obezbedili 36,5 odsto od ove sume dok je poslovni sektor učestvovao sa 25,6% dobrotvornih akcija. Prevedeno na jezik statistike to je pet evra po glavi stanovnika - navodi se u izveštaju o dobročinstvu za prošlu godinu.

Važno je da se kaže da je u 2021. bilo više filantropskih aktivnosti jer je tada prikupljeno 42,5 miliona evra, međutim, poražavajuće je to što su od te sume čak 60,7 procenata donirali građani kroz razne humanitarne akcije. Ako je suditi po ovim podacima "Catalyst Balkans" srpski bogataši i kompanije u sadašnjosti se nisu baš proslavili tim pre što su kod Srba u prošlosti zadužbinarstvo i zadužbine bile svete institucije. Podaci pokazuju da je zahvaljujući njima i očuvana nacionalna tradicija. Za razliku od prošlosti, bar prema ovim podacima Catalyst Balkans i njihovog izveštaja o dobročinstvu, ono u sadašnjosti je samo deo istorije. Drugim rečima, zadužbinarstvo u društvu tranzicije i pada moralnosti, kao “dug Bogu i narodu” nije našlo plodno tlo kod većine novih bogataša.

Razloge za takvu situaciju možda treba tražiti u brzini, koja je prisutna u svim segmentima života, pa i u sticanju bogatstva. Tako brzo stečena, brzo se i troše, ali ne na ustanove namenjene razvoju kulture i prosvete ili zaštitu ugroženih osoba, što je bilo u prošlosti, već na velelepne vile za sopstvene potrebe ili pak skupe automobile, jahte, avione i druge.

Doduše, treba biti realan i reći da je još davne 1945. godine, sa dolaskom komunista na vlast odnosno završetkom Drugog svetskog rata i zadužbinarstvo zamrlo. Njihova imovina potpala je pod udar zakona o eksproprijaciji i nacionalizaciji, a tradicija ovog vida pomoći zakonskim aktima je prekinuta. Imovina je nacionalizovana i eksproprisana, neke nepokretnosti su prodate ili su ih pak preuzela druga lica a za oduzeto nije isplaćivana nikakva nadoknada.

Ipak, svetli primeri iz prošlosti nisu zaboravljeni kada su vladari i plemići u srednjevekovnoj Srbiji podizali crkve i manastire kao zadužbine.

Najveći broj srpskom narodu podarila je kraljevska loza Nemanjića. Manastiri Studenica i Hilandar su najveće zadužbine velikog župana Stefana Nemanje. Manastir Žiča, Stefana Prvovenčanog, Mileševa je zadužbina kralja

Vladislava, unuka Stefana Nemanje, a tu su i Đurđevi Stupovi, Pećka patrijaršija, Sopoćani, Gračanica, Gradac, Dečani, Morača.

Danas, u poređenju sa vremenom Nemanjića ili velikih zadužbinara Kolarca, Igumanova, Spasića i drugih iz doba nacionalnog romantizma, očito u Srbiji nema mnogo filantropa. Zbog toga je i iznenađenje nedavni potez Miodraga Kostića,koji je formirao svoju zadužbinu, koja će se nalaziti u velelepnoj zgradi na uglu Kralja Milana i Kneza Miloša. To će biti Palata nauke i poklon je društvu i akademskoj zajednici a njena vrednost je 25 miliona evra, što je najveće izdvajanje u novijoj istoriji zadužbinarstva. Ovaj njegov gest možda je prvi korak ka obnavljanju ove zaboravljene kategorije ali i podsticaj drugim znamenitim Srbima ovog doba da i oni ostave nešto svom narodu “na polzu”( dobrobit, slavu Božju).

Danas na sceni vlada potpuno novi vid dobrobiti ili pomoći kroz donacije, koje možemo da podelimo na domaće i inostrane, državne i privatne, koje se vezuju za određene projekte a ne društvo u celini. 

Za one koji ne znaju, zadužbina je zdanje ili ustanova izgrađena dobrovoljnim prilogom jedne ili više uticajnih osoba čijom se voljom određuje namena i ciljevi. Dakle, suština zadužbinarstva je u trajnom darivanju privatne imovine za ostvarivanje društveno korisnih ciljeva. 

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI