PRIVATNI ČASOVI I ZA ĐAKE PRVAKE Evo koliko su roditelji spremni da izdvoje novca za svoju decu

Nije tajna da se na svakom koraku mogu videti oglasi u kojima se nude privatni časovi za đake, a sve češće za one u prvim razredima osnovne škole, ali i predškolce. Ponuda odgovara potražnji, pa se ispred učionica pred roditeljski sastanak ili pak na društvenim mrežama roditelji otvoreno bave potragom za preporukom nekog privatnog učitelja ili nastavnika od poverenja.

Da posla ima, potvrđuje nam i jedna učiteljica koja privatne časove daje iz svih predmeta, a iza sebe ima dugogodišnje iskustvo rada u prosveti.

Učiteljica: Ima posla kao nikad pre

- Posla ima dosta, čak i za one koji rade samo na preporuku poput mene. Činjenica je da je brz tempo života nametnuo situaciju da sve više roditelja ne pronalazi vremena da radi sa svojom decom kod kuće. Pored toga, mnogi smatraju da će njihovo dete ozbiljnije raditi sa nekim drugim, jer su sa roditeljima slobodniji da “vrdaju”. Ne kažem, ima i pomodarstva, jer su s vremenom potrebe roditelja porasle. Pa pogledajte samo šta je sve u ponudi: večernje čuvaonice, edukativni centri, škole stranih jezika. Vreme u kojem živimo nametnulo je sadašnjim roditeljima određene “standarde” - objašnjava ona. 

Ako se tome pridoda obimno, a za mnogu decu zahtevno gradivo koje se brzo prelazi, razumljivo je da roditelji posežu za privatnim časovima, smatra ona.

- Za razliku od vremena kakvo ja pamtim, danas su deca u vrtićima u projektima, bez konkretnog sticanja znanja, a roditelji su opušteniji dok ne dođe stani-pani. Imate situaciju da je u vrtićima praktično zabranjeno učiti decu da pišu, a kada kao predškolci dođu na pregled kod logopeda, on roditelje “izgrdi” jer dete ne zna osnove. Pa doživite da se učitelj hvata za glavu komentarišući kako je dete pošlo u prvi razred nespremno. Onda je očigledno da tu postoji problem - dodaje ova učiteljica koja svoj čas od 45 minuta naplaćuje 1.200 dinara.

Foto: Shutterstock

Roditelj: Moramo, nemamo vremena

Mnogi roditelji svedoče da su pribegli privatnim časovima već od prvog razreda osnovne škole, kako dete ne bi zaostajalo za drugima.

- Moja devojčica je savladala slova, ali kad čita, ona sriče. Motiv da uplatimo nekoliko privatnih časova nije nikakva bolesna i preterana ambicija, već ne želim da se oseća loše ako većina dece bude čitala tečno ili računala i dvocifrene brojeve, a ona ne zna ni najosnovnije - svedočila je ranije Beograđanka Ivana J.

Situacija danas nije nimalo drugačija, jer uzimanje privatnih časova za mlađe osnovce nije novotarija, već stvarnost.

- Moje dete je sada četvrti razred, učiteljica nam dolazi dva puta sedmično i uči s njim, ostale dane mu ja pomažem da uradi domaći. Praksu privatnih časova imamo još od prvog razreda. Iako sam ranije često osuđivala roditelje koji angažuju nastavnike za privatne časove za tako malu decu, u jednom trenutku sam bila prinuđena na to. Kada je sin pošao u prvi razred, ćerka je krenula u peti, a u tom periodu imali smo jednogodišnju bebu. Prosto sam bila rastrzana, dete nije moglo samo da isprati program, a ja nisam stizala da mu posvetim dovoljno vremena i učim s njim. Tada je pala odluka da angažujemo učiteljicu. Rezultati su odmah bili vidljivi, vremenom smo se svi navikli na učiteljicu Milu i nisam uopšte više razmišljala da je otkažem. To jeste izdatak, ali nije ništa u poređenju koliko mi olakša život. Dolazi dva puta sedmično po sat i po, i mesečno me to izađe oko 100 evra, što nije strašno - objasnila je Jelena M. majka s Novog Beograda.

"Mame i tate kupuju sopstveni mir"

Prema rečima Snežane Romandić iz Udruženja prosvetnih radnika u Beogradu, predškolci ne bi trebali da pohađaju pripremne časove za polazak u školu.

- Mnogi roditelji, ali i društvo kao takvo ne shvataju da deca od prvog do četvrtog razreda treba da nauče kako učiti, a ne da imaju sve petice. Problem je u tome što se postavljaju previsoki zahtevi pred decu. Zbog nedostatka vremena ili pak previsokih ambicija roditelji privatnim časovima kupuju sopstveni mir. Zato tvrdim da je škola postala mesto za kupovinu socijalnog mira - smatra Romandić.

Kako navodi, mnogi roditelji su zaista preopterećeni poslom i brojnim obavezama, dok drugi pak stvaraju iluziju “moje dete će biti neko i nešto”.

- Mi moramo da shvatimo da danas nije isto biti “vukovac” kao što je bilo ranije. Danas ti đaci nemaju elementarno znanje kada treba da nastave školovanje, iako su u osnovnoj školi imali sve petice. To nam nešto govori. Govori da ocene nisu merilo znanja i da je pogrešno da se takva očekivanja postavljaju pred decu - tvrdi sagovornica.

"Drugačija vremena, drugačiji sistemi"

Sa tim se slaže i predsednik aktiva direktora osnovnih škola Novog Beograda i direktor Osnovne škole “Kneginje Milice”, Darko Eger.

- Taj obrazovni fenomen može da se posmatra iz više aspekata. Jedan od njih je onaj koji se tiče realnosti. Činjenica je da tokom boravka u vrtićima deca prolaze kroz jedan vaspitni sistem, a nakon toga dolazi onaj obrazovni za čiji početak se smatra predškolski period. Za početak se ta deca uče polako kako da se organizuju, pridržavaju reda koji je drugačiji u školi u odnosu na vrtić. Predškolski deo jeste zamišljen kao uvod u formalno obrazovanje - navodi Eger.

Kako dodaje, takođe je činjenica da su vremena drugačija i da deca još pre polaska u školu dolaze u dodir sa određenim znanjima, da li putem privatnih časova ili pak posredstvom korišćenja društvenih mreža i mobilnih telefona. Ipak, početak formalnog obrazovanja je takav da sve ide svojim tokom i redosledom.

- Potpuno je razumljivo da u današnje vreme roditelji sve manje mogu da se bave svojom decom, ne u smislu ljubavi i pažnje, već u smislu vremena. Razlozi su uglavnom egzistencijalne prirode. Dešava se da u tom nedostatku vremena imaju potrebu da ga nadoknade kvalitetno. To često čine kroz privatne časove. Ima i onih koji žele da ispitaju granice svoje dece i otkriju njihove sposobnosti čak i pre polaska u školu, ali u tim slučajevima je uvek savet da se deca ne pritiskaju previše - objašnjava direktor Eger.

Čas srpskog i matematike 10 evra

Kada su đaci prvaci u pitanju, kako ističu nastavnici, roditelji im najčešće uzimaju privatne časove iz matematike i srpskog jezika, kako bi znali lepo da čitaju, pišu, ali i da sabiraju i oduzimaju. Ipak, ima i onih koji posebnu pažnju posvećuju stranim jezicima, a u starijim razredima aktuelni su pre svega fizika i hemija.

Postoje i različite vrste časova, od onih “jedan na jedan”, preko manjih grupa od troje do petoro učenika, pa do pravih mini razreda koji se pre svega primenjuju kod raznih školica jezika. U zavisnosti od vrste časova, ali i broja tokom nedelje ili meseca, zavisi i cena. Privatni časovi mahom koštaju oko 10 evra ili 1.200 dinara (neko drži 45, neko 60 minuta), dok je cena za grupno učenje dece između 5.000 i 6.000 dinara (dva časa nedeljno).

Ne postoje instant metode

Kako zaključuje direktor Darko Eger ova situacija bi se mogla opisati kroz primer legende iz antičke Grčke kada je kralj Ptolomej I hteo da uči geometriju, pa upitao čuvenog matematičara Euklida da li postoji jednostavan način da to uspe.

- Euklid ne htede da uvredi kralja pa mu samo kratko reče: “Nema kraljevskog puta do geometrije”. Tako i u ovim slučajevima moramo da shvatimo da ne postoje “instant metode” i da deci pre svega treba dati lični primer odnosa prema školi i obrazovanju kako bi mogli od njih da očekujemo nešto.

Kad dete postane "statusni simbol"

Prosvetni radnici su primetili da se roditelji bore za prevlast, jer što je bolji uspeh deteta u školi osećaju se uspešnije. Ispada da nisi dobar roditelj ako tvoje dete ne zna da čita i piše pre nego što je krenulo u školu.

- Čini se, ima više primera i situacija da su novi trendovi potrebe roditelja. Dete je njihov statusni simbol, društveni simbol roditelja i tek onda dete za sebe, pojedinac koji ima svoje potrebe. I zato ih vode tri puta nedeljno na sport, a dotle oni imaju sat ili dva samo za sebe. Ima mnogo stvari koje su društveno neprihvatljive – rečeno je u više osnovnih škola.

(Blic)

BONUS VIDEO: 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI