MINIMALAC NIKAD VEĆI Od Nove godine stiže još veće povećanje!

Minimalna zarada u Srbiji je od 2010. do poslednje utvrđene, koja će se primenjivati od Nove godine porasla za gotovo 250 evra. Naime, radnici su tada za najjednostavnij rad dobijali 153 evra ili 15.747 dinara, a od 1. januara na njihove račune biće uplaćivano po 47.154 dinara.

To znači da će minimalna cena rada po satu, umesto dosadašnjih 230 dinara, biti povećana na 271 dinar, što je povećanje za 17,8 odsto, saopštila je Vlada Srbije.

Ministar finansija Siniša Mali nedavno je rekao da je reč o nikada većem povećanju minimalne zarade, kao i da se, ako se uzmu projekcije inflacije za narednu godinu, dolazi do toga da će u realnom iznosu povećanje "minimalca" za narednu godinu biti 13 procenata.

- Procentualno, to je najveće povećanje minimalne zarade do sada i u evrima iznosi negde oko 401 evro. Prvi put idemo na nivo iznad 400 evra. Taj iznos će se primenjivati od 1. januara naredne godine. Ako uzmete u obzir da je projekcija inflacije za narednu godinu 4,9 odsto, dolazimo do povećanja minimalne zarade od realnih skoro 13 odsto. Dakle, čuvamo, unapređujemo, jačamo životni standard građana Srbije - podvukao je Siniša Mali.

Profesor Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da treba istaći najpre rast BDP koji je 2010. godine bio 31,9 milijardi evra, a sada je više nego duplo veći, odnosno u godini na izmaku dostigao je 69 milijardi evra.

- To je odličan rast, ali kada govorimo o minimalcu i njegovom izjednačavanju sa potrošačkom korpom treba najpre ispitati metodologiju izračunavanja, odnosno šta ulazi u korpu i kako se ona meri. Mislim da je statististička metodologija malo zastarela i da je vreme da se "apdejtuje" - objašnjava profesor.

DA LI SVI RADE SAMO ZA MINIMALAC?

Profesor Aćimović smatra da je mnogo značajnije pitanje zašto toliki broj ljudi radi za minimalni iznos.

- Jasno mi je da u manjim firmama nemaju para da plate ljude, ali trebalo bi podstaći nadležne organe da provere da li baš 250.000 ljudi zarađuje samo toliko ili, ipak, mnogi od njih zvanično dobijaju mininimalac, a drugi deo primaju na ruke - kaže profesor.

On navodi da bi uz bolji i aktivniji rad inspekcija na terenu, bez sedenja u kancelariji moglo da se utvrdi da li svi oni stvarno rade samo za minimalac.

- Nesporno je da godinama unazad imamo pozitivan rast minimalca, a najbolje je što je sve dobro izbalansirano između zahteva sindikata i realnih mogućnosti. Rast minimalne zarade u narednoj godini će zavisiti od rasta privrede. Zato mislim da bi naše firme trebalo da se okrenu ka brže rastućim tržištima gde će prodavati više robe, poput Evroazijske unije i BRIKS-a, a ne da uporno naše proizvode plasiramo u EU čije tržište stagnira, pa takva situacija može da se prebaci i kod nas.

Zato treba, kako kaže prof. Aćimović, ići na diverzifikaciju tržišta i iskoristiti prednosti zaključenog ugovora o slobodnoj trgovini sa Kinom i najavljenog sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

MINIMALAC U POSLEDNJIH 10 GODINA

2013. godine - 115 dinara po satu

2014. godine - 115 dinara po satu
2015 godine - 121 dinar po satu
2016. godine - 121 dinar po satu
2017.godine - 130 dinara po satu
2018.godine - 143 dinara po satu
2019. godine - 155,3 dinara po satu
2020. godine - 172,5 dinara po satu
2021. godine - 184 dinara po satu
2022. godine - 201 dinar po satu
2023. godine - 230 dinara po satu

Veljko M. Mijušković sa beogradskog Ekonomskog fakulteta ističe da je država pokazala da odgovornom fiskalnom politikom, dobrim planiranjem pre svega rashodne strane budžeta i ostvarujući povoljnija kretanja od plana na prihodnoj strani, godinama unazad uspeva da ostvari prostor za povećan nivo minimalne zarade, kao i plata pojedinih kategorija u javnom sektoru i opšteg povećanja tih plata i penzija.

- Tome doprinosi i realni ekonomski rast koji naša ekonomija ostvaruje. On je u ovom inflatornom ambijentu relativno nizak (očekivanje 2,5 odsto) ali opet viši nego u Evropi kao celini (za koju se očekuje tehnička recesija). Ono što je važno je da se procenjuje da ni rast minimalnih zarada kao ni rast ostalih troškovnih kategorija u okviru javnih finansija ne bi trebalo da doprinese rastu inflacije kroz faktore tražnje, pogotovo jer se projektuje da rast tih kategorija bude nizi od nominalnog rasta BDP - kaže sagovornik.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI