ZA ITALIJANSKO "LENČARENJE" 55 EVRA PO OSOBI DNEVNO: Cene u Milanu koje bi mogle da iznenade Srbe

"Sveto trojstvo" Italijana čine kuhinja, jutarnji rituali ispijanja kafe i kultura. Ili ti, kada se uklopi u jednu rečenicu - dolce far niente. Koncept naširoko poznat kao "slatkoća nerada". Ali je mnogo više od toga.

Ovaj put odabir destinacije za obići je bio vrlo jednostavan - gde su najjeftinije avio-karte. Slučajno, a možda i ništa nije baš tako slučajno, izbor je "pao" na Milano.

Italija je oduvek privlačila, a nakon duple posete Rimu za manje od šest meseci, znala sam da je to zemlja u koju ću se uvek rado vraćati.

Ipak, ovaj put je skepticizam prevladao i moj čuveni optimizam, vođena pričama da Milano ,,nema šta da ponudi" - ali ko još propušta priliku da iskusi bar na kratko toliko puta pominjani "dolce far niente?".

Možemo ih voleti ili ne - ali Italijani su "melodija za najtvrđe uši", a njihovi životi oslikavaju se sa dve reči "umeće življenja".

Foto: Shutterstock

Kapućino i kroasan punjen filom od pistaća

Kakva rapsodija staje u sedam jednostavnih reči. Sve što sam želela jutro nakon sletanja bila je šoljica kapućina uz kroasan punjen filom od pistaća.

Već sam više puta pomenula da Italijani "zaista znaju da žive", ali kako i da ne ponovim kada ih vidite onako ušuškano složene kao sardinice za stolovima sa starinskim žutim stolnjacima, poređanim tik do ulice, uživajući u pogledu na čuvenu Milansku katedralu, prekoputa.

 

Za naš maleni jutarnji ritual ipak smo se uputili ka Velikom kanalu, gradskoj četvrti, do koje se metroom stiže za svega par minuta od centra.

Po dolasku će vas opiti mnoštvo šarenolikih zgrada, koje su posebno lepe u jesen, a iako ima mnoštvo kafića - ni sa jednim nećete pogrešiti.

Jer, ako niste znali, Italijani, barem u ovom delu Milana, jako drže do tradicije. Pa tako, umesto modernih kafića, pre ćete zateći one sa mnoštvo detalja, prikupljanih tokom decenija i decenija postojanja, dok će vam svaki komad nameštaja pružati dodatnu toplinu u ispijanju te prve jutarnje kafe.

Nakon polu-lakog odabira, odlučile smo se za kafić sa desne obale kanala koji nosi simboličan naziv "Gram". Neki bi rekli - gram jutarnje sreće.

S druge strane, odabir pića nam nije teško pao, "molim dva kapućina i dva kroasana sa filom od pistaća". Računica: 2 evra po kapućinu, i 1.80 evra po kroasanu. Odnosno, 7.60 evra zajedno.

Priznaćete, 2 evra za kafu u restoranu, sa prelepim pogledom je više nego pristupačno.

U restoranima smo plaćali nešto viši kuver, od 3.50 do 4.50 evra po osobi

Najslađe je jesti na stepenicama

Pauzu između dve veće šetnje odlučile smo da napravimo u lokalu čiji su sendviči poznati širom Italije! Ima ih u Firenci, Rimu pa čak i u San Francisku i definitivno je preporuka da ih probate!

Odlučile smo se za pravu italijansku mortadelu, sa sosom od pečuraka, rukolom i njihovim domaćim sirom, a sve to stajalo nas je 10 evra.

Doživljaj smo upotpunile pridruživanjem grupici ljudi koja je jela na stepenicama zdanja, čiji izgled podseća na zgradu Univerziteta u Beogradu.

Za sad, nije tako loš ovaj koncept "dolce far niente", zar ne?

Možda "ne tako obilna" porcija

Još malo lutanja, gubljenja po uličicama, upijanja odeće u "gradu mode", osluškivanja jezika i nekoliko koraka dalje dovelo nas je opet do centra gde se trenutno održava božićni market.

Odlučile smo se za večeru i aperol u jednoj od sporednih ulica u blizini katedrale. Iako sam vođena prethodnim iskustvom sa Italijom, znala da su im porcije u restoranu možda nešto "skromnije" u odnosu na moj srpski apetit, odlučila sam da rizikujem i probam njihovu karbonaru sa šafranom.

Uf, rapsodija ukusa je definitivno prisutna, ali za mene "ne tako obilna" porcija. I definitivno - mi smo magovi dodavanja svega i svačega u svako jelo.

Njihova karbonara pak je bila nešto "skromnija" za moj ukus, ali prava i tradicionalna. Porcija je stajala 18 evra, dok je čaša, prilično jakog aperola, bila 12 evra.

Kraj dana smo "zasladile" sirom sa božićnog marketa (oko 3.40 evra 100 grama), italijanskom pršutom (5 evra 100 grama) i vinom iz prodavnice (5.60 evra). Kada se sve sabere, a računajući da smo zbog nedostatka vremena mahom jele u blizini centra, dan užitka u italijanskom "dolce far niente" koštalo nas je oko 55 evra po osobi.

Da bi užitak bio potpun, trebalo je da probamo još samo sladoled. Ali, zar to nije razlog više da se ponovo vratimo?

(Telegraf Biznis)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI