NBS POVUKLA RUČNU Rate kredita miruju

Ekonomisti smatraju da je najteži period iza nas, da je nivo kamatnih stopa dostigao plafon i da možemo da očekujemo njihovo smanjenje možda i do kraja godine. Osim ako se ne dese neke revolucionarne geopolitičke promene. 

Poslednje odluke centralnih banaka u Americi i Evropi, a danas i Narodne banke Srbije, nagoveštavaju da, bar još neko vreme, kamate neće rasti. Ali, kada bi mogle u riverc?

NBS je danas zadržala referentnu kamatnu stopu na 6,50 odsto, a na tom nivou je od jula prošle godine. Američke Federalne rezerve (FED) i Evropska centralna banka (ECB), takođe su prethodnih meseci pauzirali sa podizanjem referentnih kamata, a o svojim monetarnim politikama će ponovo odlučivati krajem januara.

Euribor je iz minusa u kojem je bio mesecima, počeo da raste u junu 2022. godine, da bi u oktobru 2023. dostigao 4,143 odsto i od tada je na silaznoj putanji sa povremenim oscilacijama, a trenutno je njegova vrednost 3,891 odsto. 

Ovaj turbulentan period za dužnike u oktobru je ublažila Narodna banka Srbije odlukom kako bi ograničila kamatnu stopu za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra.

Mera NBS biće na snazi do kraja godine, ali se ona ne odnosi na sve. Građanima koji su pozajmili novac za kupovinu automobila ili koji otplaćuju gotovinske kredite rate nisu "zamrznute" te oni i dalje strepe kako će se tokom ove godine kretati euribor – i da li će im rate biti veće.

- Trend smanjenja euribora je početak nečega što bi tek moglo da se dešava. Tromesečni i šestomesečni euribor je trenutno na vrlo sličnom nivou i to onda govori da u narednim mesecima banke ne očekuju da će biti nekih velikih i skokovitih padova euribora. Onog trenutka kada se pojavi razlika, mislim da će to biti nagoveštaj da možemo očekivati oštriji pad euribora, pa potom i rata kredita - rekao je za RT Balkan Vladimir Vasić, finansijski analitičar i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

U Narodnoj banci Srbije su naveli da su prilikom donošenja odluke da zadrže referentnu kamatu na nivou od 6,50 odsto, Izvršni odbor imao je u vidu da se nastavlja popuštanje troškovnih pritisaka i smanjenje inflacije na globalnom nivou.

- Iako je svetska privreda završila prošlu godinu nešto bolje nego
što se očekivalo, rast svetske ekonomije je ispod dugoročnog proseka i biće
usporen ove godine, što uz smanjenje inflacije povećava očekivanja da bi
vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih
rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih
politika - navodi su u saopštenju centralne banke.

Vladimir Vasić smatra da će 2024. godina proteći u znaku "odmeravanja" između rasta inflacije i kretanja referentnih kamata.

- Inflatorni pritisci su slabiji nego ranije, ali i dalje postoje. Dešavanja u vodećim ekonomija, štrajkovi poljoprivrednika i železničara u Nemačkoj, mogu da poremete oporavak. Mi smo zemlja u koju investicije najviše dolaze iz EU i razmena je oko 60 odsto vezana za EU, naročito za Nemačku, koja sada ima problema sa recesijom i manjkom u budžetu - ukazao je Vasić.

On je objasnio da od svih tih faktora od kojih zavisi kretanje euribora, zavisi i naša kupovna moć.

- Do sada je bila poruka da se manje troši i to je mera koja zaustavlja inflaciju. Siguran sam da neće biti naglog pada euribora, a i sama odluka NBS da 'zamrzne' kamate koja je oročena do 31. decembra 2024. pokazuje da i ekonomisti NBS smatraju da će nešto značajnije da se dogodi tek možda u 2025. godini - kaza je finansijski analitičar.

Napominje da je trenutna situacija mirovanja, kada se očekuje da se vidi da li taj efekat stezanja kaiša utiče dovoljno dobro na smanjenje inflacije.

- S druge strane, to ima za cilj i usporavanje privredne aktivnosti, jer ako nemate povoljniji novac drugačija je matematika, manja je konkurentnost privrede i tu postoji balansiranje između obuzdavanja inflacije i rizika za privredni rast. Negde su očekivanja ECB da bi inflaciju od 2 odsto, koja im je cilj, mogli da postignu 2026. Inflacija je kao virus i ostane dugo u sistemu. Oporavak je više nego duplo duži, jer je potrebno mnogo više vremena da se vrati na pretkrizni momenat- poručio je Vasić.

Izvršni odbor NBS je istakao da je međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila da se smanjuje u skladu s projekcijom NBS i da se, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u decembru spustila na 7,6 odsto, što je gotovo dvostruko niže nego na kraju 2022 godine. U narednom periodu očekuju dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto krajem godine.

- Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja - navode u NBS.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI