„Pohlepa“ je izazvala više od polovine prošlogodišnjeg skoka inflacije OVAKO SE KOMPANIJE BOGATE, A RADNICI I KUPCI TONU

„Možda gledamo na kraj kapitalizma", napisao je ekonomista Alberto Edvards sredinom prošle godine i time šokirao analitičare Volstrita, međutim, kako meseci teku, sve je više onih koji veruju u njegove prognoze. On je tada komentarisao fenomen pohlepe kompanija, koje su uporno grabile i uvećavale svoje prihode, a gubitke stavljale na teret radnika i potrošača.

O čemu se zapravo radi objasnilo je nekoliko istraživanja koja su obelodanila kako zapavo velike kompanije zgrću sve više novce, dok i njihovi radnici, a i krajnji kupci imaju sve manje. Taj trend se posebno intenzivirao od vremena korone. 

"Inflacija kupaca" - tako su neki analitičari nazvali ovaj fenomen, jer se manja vrednost novca ogleda samo u njihovim novčanicima, ali ne i onim kompanijskim, tako da ispada kao da vlasnici kompanija i njihovi radnici maltene ne žive u istoj realnosti. 

Radi se o tome da su prodavci podigli marže i povećali "svoj deo kolača" mnogo više od realnog. Studija Groundvork Collaborative tvrdi da je, prema nalazima, više od polovine povećanja potrošačkih cena sredinom prošle godine bilo posledica preteranog profita. 

" Korporativni profiti su pokrenuli 53 odsto inflacije tokom drugog i trećeg kvartala 2023. i više od jedne trećine od početka pandemije", navodi se u izveštaju, koji analizira podatke Ministarstva trgovine. To je ogroman skok u odnosu na četiri decenije pre pandemije, kada je profit pokretao samo 11% rasta cena.

„Preduzeća su bila veoma, veoma brza, kada su troškovi sirovina i delova porasli, da to prenesu na potrošače. Ali da su samo prešli na ta povećanja, inflacija bi bila možda jedan do tri poena niža“, rekla je za Fortune Liz Pancotti, strateški savetnik u Groundvork-u i jedan od autora izveštaja.

Prema rečima ekonomskog analitičara Džastina Foksa, korporativni profiti su dostigli novi rekord u poslednjem tromesečju, dok je deo nacionalne proizvodnje koji ide radnicima i dalje ispod nivoa pre pandemije, uprkos solidnom realnom rastu plata.

Ovo ne samo da ne koristi radnicima, već im i šteti, jer se neka radna mesta zatvaraju i smanjuje se obim posla, da bi opsluživali manje kupaca. A kupaca, opet, ima manje jer cene stalno rastu.

Kratkoročno, taj trend se može manifestovati u nekim pozitivnim promenama, poput četvorodnevne radne nedelje. Ali dugoročno, kompanije će odbiti da se odreknu svojih masnih profitnih marži bez borbe i pokušaće da smanje gde god je to moguće.

EPA/Sedat Suna

Tehnološka industrija, iako je mali deo ukupne ekonomije, glavni je dokaz ove dinamike, a Gugl, Amazon i mnoštvo manjih kompanija ovog meseca najavljuju planove za odbacivanje manje profitabilnih delova svoje radne snage dok se okreću ka... profitabilniji sektor veštačke inteligencije.

Neke kompanije su čak javno objasnile da će dodatno povećati svoje marže kako bi nadoknadile opadajuću potražnju. 

Zbog svega navedenog vidimo ogroman jaz između proizvodnih i prodajnih cena, pa predmet koji košta 20 dolara da se proizvede, u prodaji košta oko 500, na primer u Americi, a dok dođe do Evrope, cena mu skoči i do 1.000 i više. 

Istina, klasični ekonomisti tvrde da je okrivljavanje kompanija za pokušaj povećanja profita isto što i okrivljavanje kiše za padanje – traženje profita je njihova misija, i to se moglo očekivati, ako ništa drugo, od oslobođene nagomilane potražnje koja je eksplodirala kao ekonomija je ponovo otvorena nakon pandemije. Ali sve više, mejnstrim kao i progresivni ekonomisti tvrde da cene jednostavno nisu morale da rastu ovoliko.

Alo.rs/ Fortune.com. 

BONUS VIDEO: 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI