NEMAČKA EKONOMIJA NAJVEĆI "BOLESNIK EVROPE" Crne slutnje dobile i pisanu potvrdu

 Odavno već nije novost da, skoro do juče najjačoj privredi Evrope ide loše.

 Zigfrid Rusvurm, predsednik Udruženja nemačke industrije, izrazio je, početkom godine, nedvosmislenu sumnju u relativno skoriji oporavak, jer "naša privreda, sve više zaostaje za većinom drugih velikih industrijalizovanih zemalja".

Dovoljno govori i prognoza rasta iz pera koalicione vlade kancelara Olafa Šolca koja je prvobitno iznosila 1,3 odsto, a potom korigovana na 0,2 procenta.

Predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIV) Marsel Fračer, upozorava da se "kratkoročno ništa neće promeniti u činjenici da će troškovi energije u Nemačkoj ostati znatno viši nego u drugim ekonomijama koje nisu bile toliko zavisne od ruskog gasa i nafte".

Optimistički vetrovi prema pisanju nemačkih medija, duvaju jedino od inflacione stope koja se, kako ocenjuje ministar finansija Kristijan Lindner, "da obuzdati".

Prošle godine je njen procenat varirao u okviru proseka od 5,9 odsto. Šolcova koalicija, nada se ove godine cifri od 2,8 odsto, stoji u njenom godišnjem ekonomskom izveštaju.

Dojče vele piše da zeleni ministar ekonomije Robert Habek i liberal na čelu resora finansija, Lindner, vuku svako na svoju stranu. "Jedan u klin, drugi u ploču", piše ovaj medij.

Lindner traži poreske olakšice za kompanije, a Habek želi poseban investicioni fond koji bi se finansirao novim zaduživanjem. Njihovi dosadašnji pregovori ne ukazuju na mogućnost susretanja na pola puta.

Nedostatak radnika

Nemačka pati i od strukturnih problema, nagomilavanih tokom godina. Među njima, Habek apostrofira nedostatak radnika, što će se u budućnosti još pogoršati i dodatno usporiti privredni rast. "Trebaju nam sva znanja i veštine, sve ruke i umovi, svi talenti i sposobnosti", kaže on i dodaje da je neophodno više obrazovanja, bolje mogućnosti za žene i efikasniji podsticaji za starije ljude da, dobrovoljno, rade duže.Po njemu treba i više uvoza kvalifikovanih radnika i njihova bolja integracija na tržište rada.

I državni deficit je za nekoliko milijardi veći od očekivanog, pošto je vlast, da bi ublažila krizu, u 2023. godini potrošila znatno više novca, nego što je dobila. Prvobitna procena u januaru, pokazala je gubitak od skoro 83 milijardi evra. Bruto domaći proizvod, ponovo je ostao ispod gornje granice u EU od tri procenta.

Za novo zaduživanje, "zasluga" pripada saveznoj vladi, koja je prijavila finansijski deficit od 79 milijardi evra. Većina stručnjaka očekuje da će novo zaduživanje nastaviti da pada zbog vladinih mera štednje posle presude Saveznog ustavnog suda o zauzdavanju kočnice duga.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI