OVO POVRĆE DONOSI SIGURNU ZARADU I TO CELE GODINE: Gaji se u plasteniku, a evo i koliko se isplati!

- Za uspešnu ranu plasteničku proizvodnju potrebno je ispuniti neophodne uslove a to su optimalna toplota, osvetljenje kao i dovoljna količina kvalitetne vode i hraniva. Prednosti koje nam donosi rana plastenička proizvodnja ne ogledaju se samo u dobroj zaradi već i mogućnosti da se cele godine prodaju poljoprivredni proizvodi - kaže savetodavac za povrtarstvo u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi u Jagodini Dragan Mijušković.

Foto: Shutterstock

 

U Pomoravskom okrugu najčešće se gaji paradajz i paprika bez dopunskog zagrevanja.

- Setva semena obavlja se od 15. januara pa sve do prve polovine marta, to pre svega zavisi i od vremenskih prilika i učestalosti niskih temperatura. Sadnja rasada se obavlja od 25. marta pa do kraja aprila, a berbu očekujemo od 1. juna pa do kraja prve dekade jula meseca. Profitabilnost između paprike i paradajza je ujednačena, ali uvek, ako postoji tržište, prednost treba dati ljutoj paprici - navodi Mijušković.

Poslednjih nekoliko godina povrtari se bave i plasteničkom proizvodnjom ranog krompira.

VISOKI PRINOSI

U Pomoravskom okrugu postoji veći broj povrtara sa ranom plasteničkom proizvodnjom koji postižu visoke prinose. Treba istaći da oni prate trendove savremene plasteničke proizvodnje. Prinosi su znatno veći nego pre 10 godina, a napredak je vidan i u primeni vodotopivih đubriva. I na kraju, poljoprivredni stručnjaci poručuju da je najbitnije za sve povrtare da steknu poverenje kod mušterija, a to će najlakše postići kvalitetom svojih proizvoda.

- Važno je da se odabere deklarisano seme veoma ranih i ranih sorti koje sadimo naklijale. Jako je bitno nastiranje zemljišta i prekrivanje agrilom. Naklijavanje je potrebno započeti mesec dana pre sadnje, najbolje je da klice budu 1-2 cm dužine. Naklijavanjem dobijamo rano ujednačeno nicanje, ujednačen usev i rano obrazovanje krtola.

Foto: Shutterstock

 

- Naklijavanje počinje pakovanjem i klasiranjem semenskog krompira u plitke gajbe (mogu biti drvene ili plastične), njih slažemo jednu na drugu kako bi imali dobar dotok vazduha i svetlosti u periodu kaljenja.

- U periodu od dve nedelje krtole izlažemo temperaturnom šoku 1-2 stepena dnevno tako da temperature treba da budu 18-20 stepeni. Proces se obavlja u mraku. U ovom periodu potrebno je održavati stalnu temperaturu i dobru ventilaciju tj. provetrenost - dodaje.

Foto: Shutterstock

 

- Ovakve krtole imaju povećan broj klica koje su slabe i krte. Zato ovakve krtole podvrgavamo procesu kaljenja, odlažemo ih u svetloj prostoriji, dobro provetrenoj sa temperaturom od 10 stepeni koja mora biti konstantna. Sve ovo ima za cilj da krtole ostanu kratke na 1-2 cm i očvrsnu, ne budu krte i lomljive - objašnjava Mijušković.

Izvor: Dobro jutro

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI