LIRA POSTAJE BEZVREDNA! Turci gomilaju dolare: "Ljudi više ne veruju svojoj valuti"
Ovo „stalno tržište“ — verzija haotičnog berzanskog posla sa niskom rentom — je mesto gde istanbulski trgovci dolaze da trguju sa plemenitim metalima i valutama. Ovih dana traže dolare i zlato. Tursku liru – i ne toliko.
“Trenutno je naš novac gotovo bezvredan. Ljudi su osetili visoku inflaciju i više ne veruju turskoj liri”, objasnio je Adnan Kapukaja, trgovac i tržišni stručnjak.
Inflacija u Turskoj i dalje je visoka – zvanični podaci pokazuju da su cene porasle 67 odsto prošlog meseca u poređenju sa februarom 2023. godine, iako nezvanične procene govore da je stvarni broj veći čak i od 100 odsto. I to uprkos tome što je turska centralna banka u januaru povećala kamatne stope na zapanjujućih 45 odsto, što je više od svega 8,5 odsto pre godinu dana.
Ali čak i po toj stopi, štediše i dalje gube novac zbog inflacije. Dakle, da bi sačuvali vrednost svoje ušteđevine, ljudi se pojavljuju na pijacama zlata Velikog bazara sa svime što imaju – skromnom ušteđevinom ili, ponekad, koferom punim gotovine, kaže Omer Tozduman, trgovac zlatom.
„Ranijih godina ljudi su kupovali nekretnine ili zemljište, ali sada, pošto su kamate tako visoke, ili stavljaju svoj novac u banku (da bi zaradili veliku kamatu) ili kupuju zlato“, rekao je on.
Drugi kupuju deonice, podstičući procvat tržišta koji je ove godine drugi nakon japanskog.
Centralni Istanbul je prošaran menjačnicama i prodavačima zlata — u nekim područjima čini se da ih ima u gotovo svakom bloku. Mnogi reklamiraju “bez provizije” i, ako imate dolare u ruci, zaista ih nema. Većina menjačnica u istorijskoj čaršiji ili oko nje nudi kupovinu dolara po kursu koji je čak bolji od trenutnog tržišnog kursa kako bi se zadovoljila rastuća potražnja.
Ahmet Basaran Kolaj, vlasnik menjačnice odmah ispred kapije bazara, kaže da ljudi kupuju lire samo kada moraju. „Dozvolite mi da to kažem ovako: ljudi koji kupuju lire kupuju je jer moraju da je potroše, ali generalno ljudi žele dolare kako bi investirali i zaštitili svoju ušteđevinu od devalvacije”.
To je ako uopšte imate ušteđevinu. Na pijaci u naselju Uskudar, na azijskoj strani Istanbula, vaspitačica Melek Alkes prasne u smeh na pitanje u kojoj valuti drži svoju ušteđevinu.
“Ne mogu ništa da uštedim. Ne mogu da štedim”, rekla je. Nena plata je skromno porasla tokom protekle godine, ali ni blizu stope inflacije. Sada je u potrazi za drugim poslom kako bi mogla držati korak s plaćanjem obaveza. Rekla je da njena plata ide za plaćanje kamata na njenu kreditnu karticu, koju zatim koristi za finansiranje kupovine za taj mesec. Njena majka i sestra, obe penzionerke, takođe se bore s kamatnim ratama.
Kao i Erhan Jejgul, elegantno odeveni amaterski fudbaler koji takođe ima kancelarijski posao. Kaže da je njegova mlada porodica uhvaćena u zamku kreditnih kartica.
„Možete da kažete ‘mlad ste, možete da radite’, ali ja radim i još ne mogu da zaradim za život, a imam dva posla”, rekao je. „Uz bonus koji zaradim od fudbala, pokušavam da kupim neke stvari za svoju decu, pokušavam da napunim frižider.”
Procvat berze
Kerim Rota, nezavisni ekonomista, sugeriše da je oslanjanje na kreditne kartice neodrživo.
“Centralna banka je prošle sedmice povećala kamatne stope na kreditne kartice i sada iznose 5 odsto. (To) znači 80 odsto godišnje… Niko to ne može priuštiti”, ističe.
Lokalni izbori, veoma osporavani, biće održani 31. marta. Nakon toga, smatra Rota, predstoje neke “gorke pilule”.
Vlada turskog predsednika Redžepa Tajip Erdogana u januaru je udvostručila minimalnu platu na oko 525 dolara mesečno u poređenju sa prethodnom godinom u nastojanju da pomogne najsiromašnijim Turcima da se snađu. Ali Rota misli da je to pogoršalo inflaciju.
“Da biste prekinuli taj krug, morate nešto učiniti. Tako da ćemo nakon izbora videti da li je vlast ozbiljna u borbi protiv inflacije ili ne. Ali čini se da izbora u Turskoj neće biti u naredne četiri godine, tako da je veoma dobar trenutak da vlada popravi stvari”, rekao je on.
Kada je visoka inflacija zavladala Turskom krajem 2021, Rota kaže da je Erdoganov neortodoksni pristup snižavanju kamatnih stopa kao odgovor pogoršao stvari. Sada, on misli da će biti potrebno još “teških” šest meseci pre nego što Turci povrate veru u liru i da nedavna dramatična povećanja kamatnih stopa stupe na snagu i počnu da smanjuju inflaciju. Turska ima novog guvernera centralne banke, Fatiha Karahana, dovedenog prošlog meseca nakon iznenadne ostavke njegovog prethodnika. Karahan, bivši glavni ekonomista "Amazona", držao je kamatnu stopu na 45 odsto u februaru.
Uz sve ekonomske probleme, turska berza je bila retka svetla tačka. Njegov referentni BIST-100 indeks porastao je 19,8% do sada u 2024. godini, više od 8,5% koliko je S&P 500 dobio u tom periodu. To ga čini drugim glavnim indeksom s najboljim učinkom na svijetu, odmah iza japanskog Nikkeija 225
Dobici u Turskoj delom su vođeni “lunicom” među lokalnim maloprodajnim investitorima koji su kupili deonice kako bi očuvali vrednost svog novca pogođenog inflacijom, kaže Jacob Grapengiesser, izvršni direktor East Capitala, menadžera imovine specijalizovanog za tržišta u razvoju.
„Ako imate okruženje visoke inflacije, ako imate novca na računu, obično ne želite da štedite“, rekao je on za CNN.
U međuvremenu, Jonas Goltermann, zamenik glavnog tržišnog ekonomiste u Capital Economics, svodi „otprilike polovinu“ nedavnih dobitaka BIST-100 na deprecijaciju lire. Inflacija povećava domaće prihode turskih kompanija, rekao je, dok slabija valuta znači da izvoznici dobijaju više lira za svaki dolar ili evro koji zarade u inostranstvu.
Ipak, “čak i ako se to dozvoli, Turska je ove godine prošla prilično dobro”, rekao je on za CNN, dodajući da su investitori sve sigurniji da će se zemlja držati svog ortodoksnijeg pristupa upravljanju ekonomijom.
Turska ima mlado stanovništvo, vezana je za evropsku ekonomiju kroz trgovinske sporazume i izložena je „brzo rastućim ekonomijama na Bliskom istoku“, rekao je on. “Generalno, možete ispričati vrlo pozitivnu priču o Turskoj.”
Izvor: Investitor
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)