ZARAĐUJE HILJADARKU MESEČNO, NE MRDNE PRSTOM: Samohrana majka napravila biznis od dvorišta

"Samohrana sam majka koja živi u Antiochu, Illinois — između Milwaukeeja i Chicaga — s dvoje tinejdžera i psom', piše Emily u tekstu koji je u celosti preneo Business Insider.

"Dugo predajem i zarađujem pristojan novac, ali troškovi života su porasli. U prošlosti sam imala problema s plaćanjem računa. Nemam supružnika ili cimerku, tako da nemam drugih prihoda — tu smo samo moja deca i ja.

Foto: Shutterstock

 

Pre nešto manje od godinu dana na Facebooku sam videla oglas o hostingu na Sniffspotu. To je aplikacija koja pomaže vlasnicima kuća pri iznajmljivanju dvorišta kao privatnih parkova za pse, što je dobra opcija za vlasnike pasa da se pobrinu za njihovu rekreaciju ili one koji se ne osećaju prijatno u tradicionalnim parkovima za pse.

Nakon što sam saznala više informacija, odlučila sam da očistim svoje dvorište i probam da ga iznajmim.

Zarađujem dobar novac

Imam kuću s tri spavaće sobe i dva kupatila. Ima veliko ograđeno dvorište. Nema puno drveća, što ga čini izvrsnim mestom za trčanje i zabavu pasa.

Otkako sam prošle godine počela da iznajmljujem dvorište, do sada sam zaradila 3.000 dolara. Iako to nije velik iznos novca, pokriva gotovo dve otplate hipoteke. Osim toga, omogućio mi je da kupim nove gume za vozilo, rešim račune i nedavno finansiram dvodnevni boravak u hotelu za decu i mene da otputujemo u Pennsylvaniju kako bismo posetili mog bolesnog oca.

Prije Sniffspota ti bi dodatni troškovi stvarno uticali na moj mesečni budžet.

Nije teško postati domaćin psima

Nije bilo teško pripremiti dvorište za domaćinstvo. Nisam morala puno da orezujem stabla, samo malo da očistim dvorište.

Dodala sam suncobran za terasu, premestila sto na određeno mesto, postavila jastuke za stolice i kupila igračke za pse. Verovatno sam potrošila oko 200 dolara.

Foto: Shutterstock

 

Kad sam počela s tim, prvi posetioci su mi bile dve žene koje poznajem i susedi. Sada imam oko šest do osam stalnih posetilaca. Dvoje od njih imaju članstvo i često me posećuju, a jedan dolazi čak dva puta dnevno ili barem svaki dan. Zatim su tu drugi koji tu i tamo dođu.

Ljudi koji koriste moj posed uglavnom su u 20-im i 30-im godinama. Iako ih nikad nisam pitala, pretpostavljam da mnogi od njih žive u područjima bez ograđenih dvorišta.

Imam minimalan kontakt s posetiocima

Obično nemam kontakt s gostima. Samo zakažu termin preko aplikacije i obaveste me o svom dolasku. Dajem informaciju o pristupu dvorištu kroz sporedni ulaz i onda oni imaju prostor za sebe. Ako imaju bilo kakvih pitanja, mogu mi poslati poruku putem aplikacije, što sve čini dosta praktičnim.

Nekoliko puta me posetio tip koji je nedavno usvojio psića iz lokalne spasilačke službe. Radio je s trenerom pasa jer je lajao i često bi nasrnuo na ljude dok su hodali.

Trener mu je predložio da isprobaju privatni park za pse. Tako da je njegov pas prvi put bio bez uzice u mom dvorištu, to mu je bilo prvi put u životu i jako me to usrećilo.

Lepo je proviriti kroz kuhinjski prozor i videti sve pse kako trče okolo i zabavljaju se, a pasivni prihod je zaista blagoslov, piše Blic.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI