Temu
Foto: Shutterstock/Shutterstock

Kompanije, poznate po majicama od 5 dolara i džemperima od 10 dolara, mogle bi da dožive porast cena za najmanje 20 posto ako se promeni takozvana "de minimis" odredba, rekao je portparol republikanske većine izabranog odbora Zastupničkog doma Kineske komunističke partije za CNBC. Odbor je napravio procenu nakon pokretanja istrage o Sheinu i Temuu pre više od godinu dana.
Neil Saunders, maloprodajni analitičar i generalni direktor GlobalData, složio se da će promena politike verovatno povećati cene, ali nije mogao reći za koliko.

- Ako se izuzeće 'de minimis' ukloni, tada će troškovi proizvoda na web trgovinama kao što su Shein i Temu porasti. Oni će i dalje biti jeftina tržišta, ali neće imati konkurentsku prednost u pogledu cena kao sada", rekao je Saunders za CNBC. "To bi im moglo uzeti deo tržišta ili usporiti rast, ali kompanije će na ovo verovatno odgovoriti skupljim artiklima kako bi uravnotežili svoje ponude."

U petak ujutro, Bajdenova administracija objavila je planove za zabranu prekomorskih pošiljki proizvoda koji podliježu američko-kineskim carinama. Nejasna rupa u tarifnom kodu koja postoji od 1930-ih; izuzeće dozvoljava paketima čija je vrednost manja od 800 dolara da uđu u SAD bez plaćanja uvoznih dažbina i sa manje kontrole od većih kontejnera.

Temu

Foto: Shutterstock

 

 

Ovo saopštenje dolazi nakon više od godinu dana pažljivog pregleda kompanija od strane zakonodavaca sa obe strane, posebno Predstavničkog komiteta CPC.

I Šein i Temu su odbili da kažu za CNBC da li će podići cene zbog predloženih promena. Kompanije su takođe osporile da njihove niske cene podležu izuzeću „de minimis“ i kažu da im njihovi poslovni modeli omogućavaju da ponude svoje ultra pristupačne cene.

Portparol Šeina je primetio da kompanija podržava reformu „de minimis“ i da je nedavno primljena u dobrovoljni, pilot program sa Carinom i graničnom zaštitom SAD gde je pristala da pruži dodatne informacije o paketima i pošiljkama.


Rizik za njihovu konkurentsku prednost

Tokom proteklih nekoliko godina, dve kompanije su osvojile američke potrošače svojim ultra niskim cenama i sposobnošću da brzo proizvode trendi stilove daleko brže od svojih konkurenata. Procenjuje se da Šein generiše više od 30 milijardi dolara godišnjeg prihoda, ali se ne zna tačno kolika je prodaja Temua.

Matična kompanija, PDD Holdings, ostvarila je prihod od 34,9 milijardi dolara u fiskalnoj 2023. godini, što je povećanje od 90% u odnosu na isti period prošle godine.

Kako su kompanije brzo postale omiljene destinacije za kupovinu mnogih ljudi, preuzele su tržišni udeo od rivala koji se bave sličnim potrošačkim segmentima, kao što su H&M, Zara, Target, Valmart i Amazon.

amazon

Foto: Shutterstock

 

 

Ako bi Šein podigao cene za 20%, taj raspon bi bio bliži onoj konkurenciji, što bi moglo otežati konkurenciju. Na primer, prosečna cena haljine na Shein-u bila je 28,51 dolara od 1. juna, prema podacima Edited-a, istraživačke firme sa sedištem u Londonu koja je analizirala strategiju određivanja cena kompanije i delila metrike sa Rojtersom.

Drastična razlika u ceni

U to vreme, ta cena je bila znatno ispod prosečne cene haljina u H&M-u i Zari, koje su bile 40,97 dolara i 79,69 dolara, respektivno, prema podacima Edited-a. Međutim, ako bi se troškovi povećali za 20%, to bi prosečnu cenu haljine na Shein-u učinilo 34,21 dolara – mnogo bliže H&M-ovoj prosečnoj ceni.

Ne postoji garancija da će cene porasti za 20 odsto ako predlog Bajdenove administracije stupi na snagu. Ipak, kada se uzme u obzir dugo vreme isporuke kompanije, niži popust u poređenju sa Sheinovim konkurentima mogao bi navesti neke potrošače da se odluče za prodavce bliže kući.

„Na kraju, dok reforma pravila de minimis stvara pravednije i ravnopravnije uslove, kao i svaka tarifa, to će potrošače koštati više“, rekao je Saunders.

Temu

Foto: Shutterstock

 

 

Istraga o ropskom radu

Prošle godine, odbor je počeo da istražuje Šeina i Temua zbog ropskog rada u njihovim lancima snabdevanja i fokusirao se na njihovu upotrebu izuzeća male vrednosti, tvrdeći u izveštaju iz juna 2023. da obe kompanije nisu platile uvozne dažbine 2022. godine.

Šein je osporio tu tvrdnju i rekao da je kompanija platila milionske uvozne dažbine 2022. i 2023. Međutim, priznala je da je pamuk iz zabranjenih regiona pronađena u njenom lancu snabdevanja i rekla da radi na rešavanju problema. Temu nije odgovorio na upite o ropskom radu u svom lancu snabdevanja.

„Kao što je istraga Odbranog komiteta o Šeinu i Temuu otkrila, većina Šein i Temuovih proizvoda potpada pod de minimis izuzetak. Ovo im omogućava da izbegnu američku carinu i izbegnu kontrolu sa kojom se suočavaju drugi trgovci. SAD moraju hitno i na kraju da obuzdaju ove pošiljke i nateraju ove kompanije da isprave svoje anemične prakse poštovanja propisa“, rekao je portparol odbora za CNBC.

Portparol je dodao da „Kongres mora hitno da donese de minimis reformsko zakonodavstvo“.

Temu

Foto: Shutterstock

 

 

Kako se ispitivanje Šeina intenziviralo, njegove nade da će pokrenuti dugo očekivanu javnu ponudu SAD su se smanjile.
Poslanici, željni da smanje uticaj maloprodaje povezanih sa Kinom na američku ekonomiju i preduzmu korake za koje kažu da će izjednačiti uslove za američke kompanije, malo je verovatno da će predložiti potpunu zabranu Šeina i Temua, slično onome što je urađeno sa kompanija društvenih medija TikTok.

Umesto toga, brojni zakonodavci su pozvali američku Komisiju za hartije od vrednosti da blokira Šeinovu IPO i fokusirali se na izuzeće sa malim kapitalom kao najbolji način da se uspori rast kompanije.

Šein se okreće Londonu?

Sada, više od godinu dana nakon tih napora i Šeinove sopstvene ofanzive šarma, njeni planovi za IPO u Njujorku su gotovo mrtvi i kompanija se okrenula Londonu u nadi da će naići na prijateljski odnos.

U junu, CNBC je izvestio da je Šein poverljivo podneo zahtev za javnu listu u Londonu jer se suočio sa odgovorom u SAD.

Nije jasno kakav će uticaj predložene de minimis promene imati na Sheinove IPO planove.

Temu u Srbiji

Globalno popularna aplikacija za onlajn kupovinu "Temu" na kojoj u poslednje vreme masovno pazare i građani Srbije izgleda da, ipak, ima svoje mane. Nekoliko građana se požalilo redakciji "Blic Biznisa" da im pošiljke kasne i više od mesec dana.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading