novac
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock/Maja Marjanovic

Najniži iznos penzije za penzionere poljoprivrednike iznosi – 19.644 za zaposlene i samostalce do 24.987 dinara i u ovom času ih ih prima 235.188 najstarijih u Srbiji.

Taj najniži iznos može da se izgubi, tj. penzioner može da ostane i bez ovih primanja. I to u slučaju kada stekne penziju u inostranstvu ili od časa kada počne da prima i inostranu penziju, a u Srbiji je imao najniži iznos. Od tog dana dobija samo razliku od zbira svih penzija do garantovanog najnižeg iznosa.

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) objašnjavaju da u praksi, kada je poznato da penzioner ima i staž u inostranstvu, a određuje mu se visine penzije u Srbiji da će mu se odložiti odluka o najnižem iznosu. Praktično u svim slučajevima, osim ako osiguranik još ne ispunjava uslove u inostranstvu, ta odluka će uticati na pravo na najniži iznos.

Ako se na inostranu odluku ne bi čekalo, veliki broj inostranih penzionera koji nemaju puno staža u Srbiji bi došao u situaciju da vraća preplaćeni iznos, a to bi svakako trebalo izbeći. To je i jedan od razloga zbog koga svi budući penzioneri pri podnošenju zahteva treba da prijave i svoj rad u inostranstvu. Naravno, ukoliko je penzioneru određena penzija veća od najnižeg iznosa, onda se to pravo i ne razmatra.

Naime, Zakonom o PIO je propisano da se najniži iznos penzije korisniku isplaćuje samo ako zbir penzije koja je određena u Srbiji i koju dobija iz inostranstva nije veći od propisanog najnižeg iznosa. U slučaju da je zbir penzija manji od najnižeg iznosa penzije, korisniku će se isplaćivati razlika do tog najnižeg iznosa. To zapravo znači da će zbir penzije koju prima iz inostranstva i penzije koju prima u Srbiji sa razlikom iznositi ukupno onoliko koliki je propisani najniži iznos penzije. Ukoliko je zbir veći, korisnik će na račun dobiti samo iznos koji mu je na osnovu staža i zarade određen. Naravno, da bi se došlo do zbira, inostrana penzija se preračunava u dinare prema važećem deviznom kursu na dan ostvarivanja prava.

Moguća je, objašnjavaju i druga situacija. A to je da penzija bude toliko velika da mora da se ograniči. Najviši iznos penzije za sve kategorije trenutno iznosi 230.145,48 dinara, a pri ograničenju visine ne uzima se u obzir da li korisnik ima i penziju iz inostranstva.

Zanimljivim ističu, u penzijskom fondu, da takođe pojedinim penzionerima i pored toga što propisi određuju minimalan iznos, ova penzija ne pripada. Pre svega, na isplatu najnižeg iznosa penzije može da utiče prebivalište penzionera.

U zavisnosti od odredbe odgovarajućeg sporazuma o socijalnom osiguranju, korisnicima koji žive u inostranstvu može da pripada samo iznos koji su zaradili, bez garantovanog dela. Ovakve su odredbe svih sporazuma zaključenih između država koje su nekada činile Jugoslaviju.

– U slučaju da penzioner koji prima najnižu penzije menja mesto prebivališta, tj. preseli se u inostranstvo, u obavezi je da o toj promeni odmah obavesti fond. Isplata će biti preko računa strane banke, a istovremeno se proverava da li i dalje može da se isplaćuje najniži iznos. Ako se za ove okolnosti prekasno sazna, moguće su velike pretplate i neugodne situacije za korisnike koji treba da vrate ono što im ne pripada, iako koriste relativno mali iznos penzije – apeluju iz penzijskog fonda.

Treba naglasiti da se mogućnost isplate najnižeg iznosa ceni po prebivalištu, a ne po tome da li je isplata penzije u Srbiji ili u drugoj državi.

– Na primer, neko sa prebivalištem u Sloveniji može da ovlasti drugo lice da prima penziju u Srbiji, ali to ne znači da će se nastaviti sa isplatom najnižeg iznosa penzije. Jednako postupaju i nosioci osiguranja u inostranstvu, pa tako građani Srbije ne bi mogli da koriste garantovani iznos penzije iz, na primer, Bosne i Hercegovine.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading