Svetlana od 20 ari ove biljke, zaradi prosečnu platu: Ne zahteva, a puno daje

BIZ

19.11.2024

17:00

Za pokretanje poljoprivrednog biznisa nije potrebna samo ideja, već i proračun – koliko će vas koštati ako zasadite određenu biljnu kulturu i za koliko kasnije možete da je prodate? Danas pišemo o nevenu – "suncu među biljkama".

evri — Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

prethodna vest

HITNO SE POVLAČE LEPINJE Postoji opasnost od alergije

18:23

sledeća vest

SEDNICA SKUPŠTINE JE ZAKAZANA ZA 25. NOVEMBAR Raspravljaće se o budžetu

15:17

Za neven kažu da je među najlepšim biljnim kulturama. Ima jarko žut i veoma otporan cvet, a glavni benefit je što cveta tokom većeg dela godine, od ranog proleća, pa sve do kasne jeseni i prvih mrazeva.

Neven voli toplotu, pogoduju mu položaji na suncu i dobro podnosi sušu. Ipak, potrebna mu je voda kako bi se pravilno razvio. Uspeva najbolje u oblastima sa umerano vlažnom i umereno toplom klimom. Može rasti i na suvom siromašnom zemljištu, ali tad najviše trpi cvet nevena koji postaje manji i ne tako mesnat.

Zanimljivo je da je u pitanju biljka za koju oni koji je uzgajaju kažu da što je više bereš, ona sve više cveta, a samim tim i daje više prinosa jer je upravo cvet taj koji je sastojak mnogih kozmetičkih proizvoda ili čajeva.

Zato se Srbi sve češće odlučuju da gaje ovu biljku, jer osim što je lepa, ume da bude i veoma isplativa.

Naime, prema proračunu, za hektar nevena, potrebno je uložiti oko 1.800 evra, piše Kurir. Sa ove površine moguće je dobiti oko 1.000 kilograma svežih prinosa, a kako je cena za kilogram suvog cveta, kako se inače prodaje, oko pet evra (za koji je potrebno pet do šest kilograma svežeg cveta), zarada po hektaru izađe i do 4.000 evra za sveži cvet.

Ipak, najbolje u svemu je što ljudi kupuju i vole proizvode od ove biljke. Kako nam priča Svetlana Radosavljević iz sela Sočanica na Kosovu i Metohiji, njene mušterije uglavnom kupuju nevenove meleme, ulja, ali i čajeve od sušenog cveta.

Svetlana se ovim poslom bavi već 25 godina, a sa njm je krenula zbog ličnih problema. Htela je, kako priča, da na sebi isproba sva njegova svojstva. Kada je utvrdila, a zatim i testiranjem dokazala kako ova biljka deluje, odlučila je da će se baviti njome. Zasadila je prvo malu površinu ispred svoje porodične kuće, a onda je svoju proizvodnju proširila, kupila zemlju i zasadila na 20 ari.

Glavni benefit je, ističe, to što cveta intenzivno i skoro tokom cele godine, a čak i kad ne cveta, ima ga dovoljno da može da se smrzne da bi se koristio bukvalno 12 meseci.

"Cvet nevena se sakuplja isključivo po suvom i lepom vremenu. Berba se obavlja u toku dana, najčešće u periodu od 10 do 17 časova, odnosno u periodu kada prođe rosa i kad je sunce najjače. Beru se samo otvoreni cvetovi jer u njima ima najviše lekovitih materija. Berba ume da bude teška, ali kad ti biljka pokaže da je zahvalna, onda joj vraćaš istom merom", priča Svetlana.

Sa proizvodnjom nevena i produkata od ove biljke počela iz lične potrebe, ali sada se to proširilo i postalo posao sa strane. Iako je učiteljica i ima svakodnevne obaveze, ovo joj dođe kao opuštanje od kojeg može da zaradi.

"U ulaganje se računa i vreme koje izdvojimo moja porodica i ja, jer je to porodični hobi. Računa se obrada zemljišta i zalivanje, ali i svi sastojci koji idu u meleme, poput svinjske masti koja košta od 300 do 400 dinara, pčelinji vosak koji je obavezan sastojak a košta oko 1200 dinara po kilogramu, zatim ambalaže koje su od 20 do 50 dinara. Na kraju krajeva, i sam cvet nevena koji mora da bude u osušenom stanju, a čak pet do šest kilograma svežeg nevena je potrebno za jedan kilogram osušenog. Zahvalno je to što biljka ne zahteva ulaganja u vidu prehrane ili hemije, nezahtevna je", priča Svetlana.

Iako joj to nije primarni posao, zarada im na mesečnom nivou dođe do jedne prosečne plate.

"Nisam ovo počela zbog novca, već zbog ljubavi i potrebe, ali nam dobro dođe i zarada", kaže.

Svoje proizvode prodaje po preporuci, a u njenom mestu i široj okolini, mnogi znaju za proizvod. Zato ga nekada daje u lokalne i manastirske prodavnice, ali i nosi u firme gde ljudi posebno kupuju. U tome joj pomažu članovi porodice - ćerke, sin, suprug i sestra.

Kako EU može da pomogne?

Od Kancelarije za KiM je dobila sušaru, ali sada joj treba mašina za hladno ceđeno ulje. Tu bi joj dobro došla pomoć Evropske unije i njihovi program za poljoprivrednike poput programa IPARD.

Ovo je jedan od najpoznatijih EU programa, koji je dobro poznat poljoprivrednicima u Srbiji. Do sada, oko 1.300 poljoprivrednika iskoristilo je bespovratna sredstva koja EU dodeljuje za unapređenje ruralnog razvoja.

Trenutno je aktuelna Mera 3, što se odnosi na investicije u fizičku imovinu za preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda.

Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.

Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.

Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba, piše EUpravo zato.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI