Mali: Realizacija projekta izgradnje gasnog interkonektora doprinosi rastu naše ekonomije

Ministar finansija Siniša Mali i potpredsednica Evropske investicione banke Liliana Pavlova potpisali su danas, u prisustvu ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović i šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Sema Fabricija, finansijski ugovor za projekat izgradnje gasnog interkonektora Niš – Dimitrovgrad – Bugarska.

Izgradnja gasnog interkonektora jedan je od prioritetnih projekata kojim se obezbeđuje povezivanje gasovodnog sistema Republike Srbije sa susednim državama, čime se otvara mogućnost dopremanja prirodnog gasa na tržište i iz drugih pravaca snadbevanja. Projekat je prepoznat kao jedan od šest prioritetnih projekata Evropske unije u okviru Inicijative o energetskom povezivanju Centralne i Jugoistočne Evrope.

Tom prilikom, ministar finansija Siniša Mali rekao je da će građanima Srbije ovaj gasni interkonektor obezbediti ne samo sigurno snadbevanje gasom i dovoljne količine gasa neophodnog za privredu i domaćinstva, već i diverzifikaciju rute snadbevanja gasom, čime se doprinosi dodatnoj većoj nezavisnosti kada je dopremanje ovog energenta u pitanju.

Ministar je istakao da postoje tri razloga zbog kojih je ovaj projekat važan.

„Najpre, ovaj projekat je deo velikog investicionog plana 'Srbija 2025'. Mi smo to obećanje dali građanima još krajem 2019. godine. Dodatnih 14 milijardi evra koje ulažemo u osnovnu infrastrukturu, osim kanalizacija, fabrika za prečišćavanje voda, osim gasovoda, pruga, autoputeva, radimo na svemu što je važno za podizanje kvaliteta života građana. Drugi razlog je vezan za ekologiju, jer kada govorimo o prirodnom gasu, to je uvek bolji izvor energije nego što su kotlarnice i mazut“, napomenuo je Mali i dodao da je projekat od izuzetnog značaja i zbog doprinosa rastu ekonomije i BDP-a.

Govoreći o načinu finansiranja projekta, ministar je rekao da će njegova ukupna vrednost, prema proceni Evropske investicione banke, iznositi 85,5 miliona evra.

„Preko EIB-a obezbeđujemo 25 miliona evra, 49,6 miliona evra su bespovratna sredstva preko IPA fondova od strane Evropske unije i ostatak obezbeđuje Vlada Republike Srbije. Dužina ovog gasovoda na teritoriji Republike Srbije biće 109 kilometara, a ukupan kapacitet će biti 1,8 milijardi kubnih metara gasa“, istakao je Mali.

Ministar finansija Siniša Mali se zahvalio potpredsednici EIB-a Liliani Pavlovoj na kontinuiranoj podršci koju ta institucija pruža projektima koji se realizuju u Srbiji.

„Da u Srbiji nema političke stabilnosti, da nismo na ovakav način u doba pandemije virusa korona pokazali koliko smo stabilni i koliko možemo da se brinemo o našoj ekonomiji, pretpostavljam da ove pomoći ne bi ni bilo i zato sam izuzetno zahvalan što

su prepoznati rezultati koje Vlada zajedno sa predsednikom Republike Srbije ostvaruje u tom pogledu“, rekao je Mali i dodao da se danas otvara nova stranica istorije kada su energetska sigurnost i razvojni projekti u pitanju.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da se potpisivanjem ugovora o zajmu sa EIB, uz prethodno odobreni grant Evropske unije, praktično zatvara finansijska konstrukcija za izgradnju gasne interkonekcije Srbija-Bugarska.

„Cilj Srbije je da posle diverzifikacije gasnih ruta, ima i diverzifikaciju snabdevača u gasnom sektoru. Gasovod Niš-Dimitrovgrad, koji treba da počne da se gradi ove godine i da postane operativan do 2023, omogućiće snabdevanje Srbije prirodnim gasom i od drugih snabdevača, iz LNG terminala u Grčkoj, iz gasovoda TAP i TANAP koji su deo Južnog gasnog koridora, a u perspektivi i iz istočnomediteranskog gasovoda, gasom iz polja Levijatan, odnosno Kipra i Izraela. Izgradnja ovog gasovoda značajno će povećati energetsku bezbednost ne samo Srbije, već i regiona“, istakla je Mihajlović.

Potpredsednica EIB Liliana Pavlova istakla je da će ovaj projekat poboljšati energetsku sigurnost i diverzifikovati energetski sektor u Srbiji, ali i da će doprineti fleksibilnosti gasnih mreža u Srbiji i Bugarskoj.

„Projekat je od zajedničkog interesa i doprineće bržoj integraciji regiona u energetsko tržište Evropske unije. Ova investicija koristi i grant EU iz IPA programa od skoro 50 miliona evra i to ukazuje na značaj koji EU pridaje podršci energetskoj tranziciji Srbije i regiona“, rekla je Pavlova i najavila da će EIB sa Vladom Srbije uskoro potpisati još jedan finansijski ugovor o pomoći malim i srednjim preduzećima vredan 200 miliona evra.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da je projekat važan i iz ekoloških razloga, odnosno zbog tranzicije od uglja ka energentu kao što je prirodni gas, koji je dosta čistiji.

„Projekat će doprineti energetskoj bezbednosti i liberalizaciji tržišta Srbije i zbog Poglavlja 15 u pregovorima u pristupanju EU, ali i povećanju ekonomske razmene sa Srbijom“, naglasio je Fabrici.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI