GOJKO STANIVUKOVIĆ: Srbija posvećena daljem unapređenju upravljanja javnim finansijama

On je konstatovao da je uspostavljanje sveobuhvatnih i dobro organizovanih javnih finansija preduslov za uspešne procese reformi i u drugim oblastima javne uprave.

„Prethodna godina je donela mnogo izazova ne samo u oblasti zdravstva već i ekonomije, zbog čega je prouzrokovala veliki pritisak na javne finansije. Značaj reforme upravljanja javnim finansijama zbog toga je posebno relevantan u ekonomski otežanim uslovima, kao što je aktuelno okruženje pod uticajem pandemije Kovid-19. Zahvaljujući pouzdanoj makroekonomskoj i fiskalnoj politici pre pandemije, Srbija je imala dovoljno prostora da odgovori blagovremenim i snažnim paketima ekonomske podrške domaćinstvima i privredi, radi očuvanja radnih mesta i unapređenja javnog zdravlja, i tako pomogla u ublažavanju ekonomskih i socijalnih efekata pandemije i nastavku strukturnih reformi“, naglasio je Stanivuković.

Prioritetne oblasti Programa u 2020. godini odnosile su se na dalje poboljšanje procesa pripreme budžeta, poboljšanje efikasnosti prikupljanja prihoda i rada organa za izvršenje budžeta i jačanje skupštinskog nadzora nad javnim finansijama.

„Zahvaljujući pouzdanoj makroekonomskoj i fiskalnoj politici pre pandemije, Srbija je imala dovoljno prostora da odgovori blagovremenim i snažnim paketima ekonomske podrške domaćinstvima i privredi, sa ciljem očuvanja radnih mesta i unapređenja javnog zdravlja, što je pomoglo ublaživanju ekonomskih i socijalnih efekata pandemije i nastavku realizacije važnih strukturnih reformi“, rekao je Stanivuković.

Podsetio je da su realizovana dva velika fiskalna paketa prošle godine, procenjena na oko 12,9 odsto BDP-a, kao i da je aktuelan treći paket pomoći od dodatnih 4,5 odsto BDP-a.

„Kao rezultat mera i odgovorne politike pre pandemije, BDP se smanjio za samo 1 odsto u 2020. godini, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi, a za ovu godinu očekujemo rast preko 6 procenata, a čak i do 7 odsto. Javni dug je bio na nivou od 58,2 odsto BDP-a na kraju 2020. godine, a predviđa se da će ostati manji od 60 procenata do kraja ove godine. Srednjoročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje opšteg državnog deficita na 1,0 odsto BDP-a do 2024. godine i pad udela javnog duga na 55,5 procenata BDP-a“, naveo je on.

Državni sekretar je naglasio da država nastoji da ove godine fiskalnom politikom nastavi da podržava ekonomski oporavak, daljim povećanjem kapitalne potrošnje na nivou opšte države od 7,2 odsto BDP-a.

„Pored toga, priliv stranih direktnih investicija nastavljen je prošle godine i dostigao je skoro tri milijarde evra, uprkos pandemiji, a nezaposlenost je krajem 2020. godine iznosila 9 procenata, što je manje nego pre pandemije“, rekao je Stanivuković.

Objasnio je da je Minstarstvo finansija, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, i u saradnji sa partnerskim institucijama, pripremilo nacrt Izveštaja o realizaciji Programa reforme upravljanja javnim finansijama za 2020. godinu i nacrt novog Programa reforme upravljanja javnim finansijama 2021-2025.

„Novi Program, kao i u prethodnom petogodišnjem periodu, prati budžetski ciklus u celini, sa ciljem da doprinese da izvršenje budžeta bude na najbolji mogući način povezano sa različitim politikama Vlade“, naveo je on.

Stanivuković je istakao da je opšti cilj reforme ostavarivanje održivog budžeta sa stabilnim javnim dugom u odnosu na BDP, uz pomoć boljeg finansijskog upravljanja i kontrole, procesa revizije i povezivanja budžetskog planiranja sa prioritetnim ciljevima Vlade i javnim politikama.

„Evidentno je da je od usvajanja prvog programa 2015. godine ostvaren značajan napredak u svim podsistemima upravljanja javnim finansijama“, objasnio je on dodao da je između ostalog znatno unapređen proces programskog budžetiranja i srednjoročnog planiranja, poboljšano planiranje i praćenje kapitalnih projekata, ubrzani procesi transformacije Poreske uprave i modernizacija Uprave carina.

On je rekao da je prioritet unapređenje upravljanja javnim investicijama, nastavak transformacije Poreske uprave, kao i sprovođenje finansijskog upravljanja i kontrole kao dalji razvoj funkcije interne revizije.

Stanivuković je zaključio da je Srbija posvećena daljem unapređenju upravljanja javnim finansijama, koje je nužno ne samo kao podrška merama fiskalne konsolidacije i strukturnim reformama, već i kao proces koji podiže kvalitet državne uprave i osigurava ambijent koji je privlačno i poželjno tlo za investitore.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI