NOVI ZAKON U SRBIJI Kada šef ne sme da vam da otkaz, da li imate istu platu kao vaš kolega? Evo šta se menja
Srbija je dobila Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a ovih dana, utisak je, da se rasprava svodi na problem lingvistike. Naravno da je on više od toga i da će značajno uticati da zaštiti položaj žena u okviru radnog prostora, i u odnosu - poslodavac - radnik, ili kolega. Međutim, nekako se smetnulo s uma da su mnoge odredbe već važeće. Po jednom drugom zakonu, a to je onaj o radu.
Kada bi briga o domaćinstvu i poslovi koje obavljaju žene imala ekonomsku vrednost, one bi u Srbiji mesečno zarađivale 546 evra, kaže britanska studija. Cilj cele studije jeste da se izračuna njihov nevidljivi doprinos BDP-u i rastu Srbije.
Dodatno, jedna od najvažnijih odredbi novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti upravo jeste to da će nezaposlene žene koje nisu imale zdravstveno osiguranje, sada to pravo moći da steknu po osnovu neplaćenog rada u kući, kao što su vođenje domaćinstva ili staranje i podizanje dece.
A kako je onima koje nisu kod kuće? Kako je na poslu?
U tom smislu veoma su značajna dva segmenta ovog zakona, a to je da se zabranjuje se otkaz u određenim situacijama, kao i da su zabranjene nejednake zarade na osnovu roda.
Naš sagovornik, advokat Milan Predojević koji radi pri Infostud grupi, kaže da najpre treba istaći da je diskriminacija po polu i rodu bila zabranjena na radu, u vezi sa radom, kao i za lica koja traže zaposlenje i pre stupanja na snagu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer je svaki takav oblik diskriminacije bio zabranjen Zakonom o radu i Zakonom o zabrani diskriminacije.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti isto tako proklamuje jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce, kako u oblasti traženja i dostupnosti poslova, tako i u oblasti ostvarivanja prava na rad. Takođe, zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti, podseća on.
- Na taj način novi zakon samo potvrđuje dosadašnja načela jednakosti zaposlenih u pravima iz radnog odnosa i zabranu diskriminatornog ponašanja poslodavaca, s tim što ovaj propis posebnu pažnju poklanja diskriminaciji po rodu i polu i zabranjuje je ne samo na radu, već u svim drugim sferama društvenog života-politika, ekonomojia, kultura, sport... - kaže Predojević.
Može se reći da konkretnu promenu za položaj žena u okviru radnog prostora ipak donose pojedine odredbe zakona, kao na primer one po kojima je posebno zabranjena rodna neravnopravnost za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće i nege deteta.
U tom smislu zabranjen je premeštaj zaposlene koja je na odsustvu sa rada zbog trudnoće, na porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta i odsustvu sa rada radi posebne nege deteta, na druge poslove ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca, ukoliko je to za zaposlenu nepovoljnije, osim ako to nije učinjeno u skladu sa nalazom nadležnog zdravstvenog organa ili zbog organizacionih promena kod poslodavca, koji su izvršeni u skladu sa zakonom, ukazuje sagovornik.
- Pored toga, odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može biti razlog za uskraćivanje prava na stručno usavršavanje i napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više izvršilačko radno mesto. Takođe, poslodavac je dužan da nakon porodiljskog odsustva porodilju vrati na poslove, odnosno radno mesto na kome je radila pre odsustvovanja ili na odgovarajuće poslove, odnosno radno mesto, ali ne pod nepovoljnijim uslovima (u pogledu zarade, uslova rada i sl). U organima poslodavca mora se težiti ravnopravnoj zastupljenosti polova - navodi.
Poslodavci su dužni da sačinjavaju dvogodišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koji, pored popunjenog obrasca na način uređen zakonom, sadrži kratku ocenu stanja u pogledu ostvarene rodne ravnopravnosti u organu poslodavca, uključujući razloge zbog kojih nije ostvarena propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u sastavu organa poslodavca, ako ta zastupljenost nije ostvarena. Statistički podaci biće dostupni javnosti, što je takođe vid pritiska da se nešto učini u pravcu primene antiskriminatorskih propisa.
A ko će to i kako da kontroliše?
Sagovonik ističe da nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo, a inspekcijski nadzor u oblasti rada preko inspekcije rada.
- Trenutno, situacija je takva da su novčane kazne za poslodavce koji krše zakonske odredbe o zabrani diskriminacije porasle sa maksimalnih 500 hiljada dinara po Zakonu o zabrani diskriminacije, odnosno sa 1,5 miliona po Zakonu o radu, na 2 miliona dinara. Dakle bilo je nužno pojačati kaznenu politiku jer dosadašnja nije dala zadovoljavajuće rezultate, odnosno stanje nije onakvo kako je proklamovano - govori Predojević.
Odredbe novog Zakona glase tačno ovako:
1. Zabranjuje se otkaz u sledećim situacijama:
Zabranjen je otkaz, odnosno raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.
- Ponovo ističem da su ove zabrane postojale i pre novog zakona, s tim šti su novčane kazne za prekršaje koji poslodavci čine kršeći zabranu diskriminacije po osnovu pola i roda porasle. Naravno da ni od sada poslodavac nije mogao da uruči otkaz niti da proglasi zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao ni da otkaže ugovor o radu zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja - ponavlja Predojević.
2. Zabranjene nejednake zarade na osnovu roda
- Zaposlenima se garantuje jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti, bilo da se isplaćuje u celosti u novcu ili delom u novcu, a delom u naturi, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose.
Podsetimo, najveći broj pritužbi instituciji Poverenika za poslednjih 10 godina odnosio na diskriminaciju žena u oblasti rada i zapošljavanja, a da se najveći broj slučaja odnosio na raspoređivanje žena na niža ili niža plaćenja radna mesta nakon porodiljskog.
Zbog toga je, između ostalog značajno uvođenje pojma i definicije "uravnotežene zastupljenosti polova", ali i vrednovanje kućnog rada. Stručnjaci smatraju da je novi zakon ambiciozan i da nije bez razloga tako napravljen jer se na njega dugo čekalo.
Prednosti novog zakona su, navode, što zakon predviđa sankcije, što implementacioni instrumenti slede odmah nakon primene zakona, vrednovanje kućnog rada, jednaka nadoknada za jednak rad, jednako postupanje ne samo prema zaposlenima, već i prema radno angažovanim licima, ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu za osobe koje obavljaju kućne poslove.
Pomak za razliku od prethodnog zakona jeste što će, kaže, sve više obaveza imati organi državne vlasti.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)