ODLAZI U ISTORIJU Do skoro je pored dizela u Srbiji bio broj jedan, a sada postoji jak razlog zašto ga više nema

 

Većina zemalja sa visokim prihodima zabranila je ovo gorivo 1980-ih, ali je tek u julu ove godine njegova upotreba prestala i u Alžiru, poslednjoj zemlju u kojoj se i dalje koristio, objavila je agencija Program UN za životnu sredinu (UNEP) sa sedištem u Najrobiju.

U izveštaju se navodi da olovo može da bude uzročnik bolesti srca, raka i moždanog udara, a povezuje se i sa problemima u razvoju mozga kod dece.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš nazvao je iskorenjivanje olovnog benzina "međunarodnom pričom o uspehu", prenosi britanski javni servis BBC.

- Prestanak upotrebe olovnog benzina sprečiće više od milion prevremenih smrti svake godine od srčanih oboljenja, moždanog udara i raka, i zaštitiće decu na čiji IQ izloženost olovu negativno utiče, rekao je on.

Alarmni signal u vezi sa olovnim benzinom upaljen je još 1924. godine, kada je pet radnika umrlo, a desetine njih hospitalizovano zbog grčenja mišića nalik epileptičkom napadu u rafineriji američkog naftnog giganta Standard Oila.

Uprkos tome, olovo se i dalje dodavalo benzinu na globalnom nivou sve do 1970-ih.

Bogatije zemlje su tada počele postepeno da ukidaju njegovu upotrebu, ali je tri decenije kasnije, početkom 2000-ih, još uvek 86 zemalja koristilo olovni benzin.

Severna Koreja, Mjanmar i Avganistan prestali su sa prodajom olovnog benzina do 2016. godine, tako da je preostala tek šačica onih, uključujući Irak, Jemen i Alžir, koji su u drugoj polovini protekle decnije i dalje upotrebljavale ovo toksično gorivo.

Ekološki pokret Grinpis pozdravio je uspeh akcije UNEP-a, ocenivši da je došao "kraj jednoj toksičnoj eri", prenosi BBC.

- To jasno pokazuje da ako možemo postepeno da iskorenimo jedno od najopasnijih goriva koje je zagađivalo okolinu u 20. veku, apolutno možemo da ukinemo sva fosilna goriva, rekao je Tandil Činijavanhu, aktivista za borbu protiv klimatskih promena u ogranku Grinpis Afrika.

Olovo je počelo da se dodaje benzinu početkom 1920-ih da bi se poboljšale performanse motora.

UNEP je od 2002. počeo da radi sa vladama, privatnim kompanijama i građanskim udruženjima na iskorenjivanju upotrebe olovnog benzina.

Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a, izjavila je da iskorjenjivanje olovnog goriva pokazuje da "čovečanstvo može da uči iz grešaka koje je činilo i da ih popravi".

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI