VINARI ZADOVOLJNO TRLJAJU RUKE Kvalitet grožđa odličan, dobra godina za vina iz Srbije

Staro pravilo da kada je zbog suše loša godina za ratare, onda je dobra za vinogradare, potvrdilo se ove sezone. Kako objašnjava Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, vinova loza je biljka koja voli suvo vreme, ima dubok korenov sistem koji vodu crpi dublje iz zemljišta, pa je i ove godine i pored uslova ekstremne suše rod tek za 10 odsto manji od prosečnog, ali je zato, kako kaže, kvalitet grožđa vrhunski.

- Berba grožđa traje, bele sorte su uglavnom obrane sem „morave“, ranije sorte crvene takođe, ostale su još „merlo“ i „sovinjon“, čime bi se berba za desetak dana privela kraju. Svi vinogradari mogu da budu zadovoljni, loza je manje bujala, manje se radilo oko samih špalira i manje su se trošila hemijska sredstva čime je proizvodnja bila jeftinija, a kvalitet grožđa je odličan. To je prvi uslov da bi se napravilo visokokvalitetno vino – priča Milinković.

Inače, od jednog hektara vinograda dobije se do 4.000 buteljki vina. Kada je grožđe visokokvalitetno kao ove godine, cena buteljke domaćeg dobrog vina može biti i svih deset evra, što obećava godišnji prihod i do 40.000 evra sa jednog hektara pod vinovom lozom. Većina domaćih vina, međutim, ima znatno nižu cenu.

- Vinarstvo u Srbiji, naime, jasno se diferenciralo na velike proizvođače, vinarije koje prave uslovno više od 50.000 do 100.000 litara vina i male porodične vinarije, kojih je i najveći broj, sa kapacitetom oko desetak hiljada litara. U tom smislu, svako gleda svoju računicu. Mali vinari imaju hroničan problem nedostatka finansija i oni su prinuđeni, jednostavno da bi pokrili ulaganja i nastavili proizvodnju, da prodaju vina relativno jeftino, po ceni od dva do četiri evra. Velike vinarije, koje već imaju izgrađeno ime, brend i ustaljenu prođu na inostranom tržištu, postižu dobre cene koje idu i preko 10 evra – kaže naš sagovornik.

Po njegovim rečima, međutim, dobar aspekt za male vinarije jeste u tome što mogu da pokriju lokalno tržište i onda nemaju problem sa zaradom i pored relativno niske cene. Primer tome je valjevski kraj, u kome je vinogradarstvo u usponu, poslednjih deset godina površine pod vinovom lozom se stalno šire u proseku za deset hektara i sada su na 200 hektara.

- Valjevske vinarije na taj način sa svojim vinom pokrivaju sve lokalne ugostiteljske i turističke potrebe, kao što su Divčibare i Banja Vrujci. Kupaca i konzumenata itekako ima, jer je vino iz ovog kraja već prepoznatljivo na vinskoj mapi Srbije, tako da se može govoriti i o dobrom primeru vinskog turizma. Jer, svako područje ima svije osobenosti i klimatske uslove, tako da vino od iste sorte nije isto u Valjevu, Negotinu ili Vršcu, a konzumenti uvek žele da probaju lokalno vino. Zato, kada se pokrije lokalano tržište, to za male vinare može da bude sasvim solidan biznis i pored niže cene od velikih brendova – objašnjava Milinković.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI