NEOBIČAN POTEZ VELIKE SILE Nemačka gasi nuklearne reaktore usred energetske krize u Evropi

Definitivna odluka o gašenju nuklearnih elektrana doneta je još 2011. godine posle nesreće u japanskoj elektrani Fukušima, a kao krajnji rok zacrtana je upravo 2022. godina.

Zatvorene su elektrane Gronde kod Hanovera, Gundremingen u blizini Minhena i Brokdorf kod Hamburga, koja je posebno bila na meti anti-nuklearnih protesta, piše AP.

Ti reaktori rade još od sredine osamdesetih i obezbeđivali su struju za milione nemačkih domaćinstava.

Gašenje svih nuklearnih elektrana u 2022.

U Nemačkoj se čuju glasovi da se odustane od odluke o gašenju nuklearnih izvora energije, jer elektrane imaju malu emisiju ugljen-dioksida. Zagovornici atomske energije navode i da bi zahvaljujući njima Nemačka mogla da postigne klimatske ciljeve u redukciji gasova staklene bašte.
 
Međutim, nemačka vlada saopštila je da ostaje pri odluci o gašenju svih nuklearnih elektrana do kraja 2022. i prestanku korišćenja uglja do 2030. godine, te da to neće omesti energetsku bezbednost Nemačke, a da je cilj da najveća evropska ekonomija postane „klimatski neutralna“ do 2045. godine.

„Masovnim proširenjem obnovljivih izvora energije i ubrzanjem proširenja električne mreže, možemo pokazati da je to moguće u Nemačkoj“, rekao je ministar ekonomije i klime Robert Habek.
Trenutno Nemačka iz obnovljivih izvora dobija 46 odsto struje, dok nuklearne elektrane obezbeđuju 13 odsto.

Nekoliko nemačkih susednih država već je odustalo od nuklearne energije ili planiraju to da urade, što bi moglo da dovede do nuklearne podele u Evropi, jer druge zemlje, poput Francuske, proširuju svoje nuklearne kapacitete.

Nemačka namerava da koristi prirodni gas kako bi „premostila“ period od gašenja nuklearnih elektrana do trenutka kada bude imala dovoljno energije iz obnovljivih izvora, navodi AP.

Nemačke kompanije koje vode nuklearne elektrane dobiće kao naknadu za prerano gašenje tri milijarde dolara.

Ministarka za ekologiju Štefi Lemke odbacila je predloge da bi nova generacija nuklearnih elektrana mogla da promeni ovu odluku Nemačke.
„Nuklearne elektrane ostaju postrojenja visokog rizika koja proizvode visoko radioaktivan atomski otpad“, rekla je ona.
Međutim, još nije odluka gde će biti uskladišten nuklearni otpad iz nemačkih elektrana, koji može ostati radioaktivan i u sledećih 35.000 generacija.

Gašenje usred energetske krize

Aleksej Muhin, direktor Centra za političke informacije u Moskvi, kazao je za RT da su nemačke vlasti donekle povezane sa „zelenom ekonomijom“, te da zbog toga ne mogu da odustanu od gašenja nuklearnih elektrana.

„Odluka Angele Merkel da zatvori nuklearne reaktore nakon katastrofe u Fukušimi proglašena je birokratskom. Savezna vlada je trebalo da preduzme veoma ozbiljne napore da spreči sledeće planirano gašenje, ali im to, očigledno, ne dozvoljavaju takozvana nova pravila zelene ekonomije“, navodi Muhin.

Kako precizira, odluka o gašenju dolazi u trenutku velike energetske krize u Evropi, a zbunjenost izazivaju uporni pokušaji EU da unapredi politiku zelene energije uprkos toj krizi.

„Energetska kriza bi trebalo da koriguje globalnu ekonomiju i „zelenu“ politiku, ali to se ne dešava zbog tvrdoglavosti, ponosa i predrasuda, čak i snobizma i upornosti evropskih partnera“, rekao je Muhin.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI