4 OD 5 STARTAPA UMRE NESLAVNOM SMRĆU Učesnici Kopaonik biznis foruma o poslovnim rizicima i nagradama u Srbiji

Uvodnu reč na ovom panelu imala je Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi "Digitalna Srbija", koja je u svom izlaganju predstavila koncept Venčr kapitala (Vencure Capital), skorašnje uspehe domaće startap scene, butstrap kulturu (bootstrap culture), kao i sve načine na koje, i pojedinci i kompanije mogu da investiraju u startape.

Od Bojane Tomić-Brkušanin, moderatorke panela i direktorke za operacije ove neprofitne organizacije, saznajemo šta je to osnovno što treba da znamo o investiranju u startape.

Među panelistima je i Ivan Bjelajac, uspešan serijski preduzetnik u domaćem startap ekosistemu koji trenutno rukovodi MVP Workshop-om, blokčejn kompanijom koja se bavi razvojem inovativnih tehnologija u ovom domenu. O ulaganjima u startape pričali su i Jan Kobler, Managing Partner SC Ventures, MIjailović Nikola CEO, Joberty.

Investicije rastu

- Broj investicija u srpske startape je do prošle godine iznosio između 20 i 30 miliona, a u 2021. godini taj broj se popeo na 130 miliona, istakla je tokom uvodne reči Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi "Digitalna Srbija".

- Sve ovo govori da je ovo jako uzbudljiv sektor kod nas i da Srbija dolazi na mapu inovativnih ekosistema. Kompanije gledaju na našu državu kao šansu za investiranje u nove kompanije, kaže Škrbić.

Ona je pregledajući opcije za investiranje u startape, istakla da ulaganjem u njih otvara se prilika da podelite svoja znanja i iskustva.

- Možete da budete aktivni investitor i da pomažete startapu, ili samo da sačekate prinos na uložen novac, istakla je ona i dodala da ljudi kada odluče da investiraju u startape, pitaju koliko para moraju da daju.

- Lepota ovog investiranja je što je ono uglavnom grupno. Zajedno se skupi dovoljna količina novca i u startap se samim tim ulazi sa različitim iskustvom, te je veća šansa da startap uspe, kaže ona.

Radimo na oko 50 startapa, deset je uspelo

Ivan Bjelajac je istakao da su imali priliku da rade na oko 50 startap firmi od kojih je 40 umrlo neslavnom smrću.

- Desetak je uspelo da živi i radi i dve su jednoroozi i firme koje vrede više od milijardu dolara. Ključno je ovih 40 firmi, startapi se oslanjaju na rizičan kapital i vrlo brzo sagledavaju da li biznis model uspeva ili ne. Takođe važno je dobro sagledati oslovanje ibrzo ustanoviti da lifirmu treba ugasiti ili ne, rekao je Bjelajac.

Malo je startapa koji uspeju da podignu velike pare

- Sa pandemijom je sve stalo a onda su krenuli i da se ubrzavaju. Jako puno novca je bilo upumpano u ekonomiju, pa su i startapi dobili deo toga. Malo je startapa u svetu koji uspeju da podignu velike pare. Vrh ledednog brega privlači enormne pare i nije jasno kako se to upotrebi - rekao je Jan Kobler.

On navodi da je u poslednje dve godine pokazalo da tartapi umeju da rešavaju obiljne probleme ozbiljnim klijentima i to su ozbiljne organizacije koje mogu da se brzo kreću, koje automatizuju stvari i mislim da se statap svet demistifikovao kroz to.

Kobler je dodao i da je mnogo novca upumpamo i da i se vrlo lako mogao desiti neki negativan trend.

- Mislim i da smo u nekom balonu i da će taj balon možda i da pukne. Ipak što se tiče Srbije mislim da mi ne možemo biti toliko pogođeni toliko tim negativnim trendom - ocenio je Kobler.

3 modela finansiranja

Mijailović Nikola ističe da postoje dve logike na koje startapi funkcionišu u pogledu investiranja.

- Jedno je butstreping (bootstrapping), gde ne koriste eksterni kapital ili osnivači ulažu svoj novac, i dalje razvijaju biznis. Druga logika je da se uzme eksterno finansiranje da bi se ubrzao rast, kaže Mijailović.

On ističe i da uglavnom postoje 3 modela za eksterno finansiranje.

- Venčr kapital (Venture Capital), korporat venčurs (corporate ventures) kada same kompanije prepoznaju interes i investiraju u startap, i nađeo investitor, kaže on i dodaje da naš startap ekosistem još uvek nije dovoljno zreo te da zato nema puno VC ulaganja.

- Ranije je bilo samo nekoliko fondova. Sada ih je više od 10-ak ili u regiji ili je fokusirano na nju. Možda su i hteli da podignu novac, ali im nije bio dostupan. Tu imamo i konzervativnost osnivača, vi kada dobijate novac dajete deo kompanije i samim tim kontrolu. Treća stvar je da postoje startapi koji nemaju globalnu ambiciju, žele da naprave uspešan biznis koji hoće da prodaju kroz 2,3 godine ili su fokusirani samo na region, zaključuje on.

Zašto naši startapi?

- Oni koje mi vidimo i u koje investiramo, su izuzetno uporni i otporni timovi ljudi, neće da odustanu. Imali smo x situacija u kojoj nije bilo ni para, ni opcija, ali su kompanije su našle način kako da idu dalje. Nisu svi takvi ali to je jedan unikatan element, koji ovde definitivno postoji, kaže on.

- Firme u regionu sa značajno manje resursa postižu relativno velike uspehe. Imali smo konkurente sa 10 puta više sredstava, ali oni žive u zoni komfora, ovde ne žive. Misle ljudi da je to slabost, ali to je prednost. Da bi došli do vrednosti i prihoda potrebno je da prođe 6, 7 godina, a da bi to moglo da funkcioniše firme moraju da budu rezistentne, a firme u Srbiji su rezistentne, zaključio je Jan Kobler.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI