IMAĆEMO PŠENICU I ZA IZVOZ Janjić: U skladištima dvostruko veće prenete zalihe hlebnog žita od uobičajenih

Srbija će imati prenete zalihe pšenice dvostruko veće nego uobičajeno, procene su da će prinos biti nešto manji nego 2021. ali će u globalno jednoj od najneizvesnijih godina imati pšenicu i za svoje potrebe i za izvoz, ocenio je u razgovoru za Tanjug direktor Produktne berze Miloš Janjić.

Prelazne zalihe pšenice biće između pola miliona tona i 700.000 tona.

On kaže da je prošle nedelje cena pšenice na toj berzi bila u padu, te da je bila samo jedna trgovina po ceni od 39 dinara za kilogram bez PDV-a.

"U nedelji kada treba da pršti od trgovanja, mi imamo jednu trgovinu, to je definitivno disbalans u trgovanju", rekao je on.

EPA/ KHALED ELFIQI

 

Mali promet pšenice, uprkos velikim zalihama i žetvi koja kuca na vrata za 2-3 nedelje objašnjava neizvesnošću oko toga šta će se dešavati na tržištu.

"Izvoznici ne ugovaraju u značajnijim količinama izvoz, jer ne znaju kako će se kretati cene, i kako će biti dopušten izvoz, sa kojim mehanizmima, u narednom periodu. Samim tim je i pad cena na tržištu", kaže on.

Dodaje da imamo sasvim dovoljno pšenice u Srbiji, definitivno veće prelazne zalihe od uobičajenih, jer se nije izvozilo, pa je ostalo za domaće potrebe i izvoz.

"Pred dva meseca je počela da se ugovora nova pšenica. Kod nas je ostalo stare, tako da će to možda praviti neke logističke probleme, pre svega za smeštaj nove pšenice, soje i kukuruza. Definitivno da ćemo imati sasvim dovoljno pšenice", rekao je on.

Janjić kaže da će proizvodnja biti sigurno manja u odnosu na prethodnu godinu, ali neće biti zanemarljiva.

"Stanje ćemo videti kada krene nova žetva. Biće dosta šaroliko jer zavisi od padavina od regiona do regiona", rekao je on.

Smatra da je bio dobar potez države da u startu ukrajinske krize prekine izvoz, i tako smiri abnormalni rast cena.

"Međutim imamo problem što nemamo konstantan pravi podataka o realnim količinama naših zaliha. To dovodi do toga da se odluka kasnije donose, odnosno odluke na bazi procena sporije stupaju na snagu", smatra on.

Dodao je da bi da su možda odluke bile u pravo vreme i na duži rok, bila bi stvorena i neka izvesnost.

"Ma kakva da je odluka, dobro je da se zna na duži vremenski period. Da nije ad hok da se donosi, na kraći period. Onda tržišni učesnici ne mogu da planiraju. To se upravo sada desilo", smatra on.

U kontekstu izvesnosti pozdravlja odluku države da je sledeća kvota za izvoz na period od tri meseca.

"I onda opet može nešto da se planira. Kada je iz meseca u mesec, teško je planirati ozbiljnije, bilo koji posao", kaže on.

Janjić kaže da se procenjuje da će prelazne zalihe pšenice biti između pola miliona tona i 700.000 tona.

"To je duplo iznad proseka takvih zaliha ranije. Procene proizvodnje su šarolike. Zavisi koga slušamo. Biće sigurno ispod pet tona po hektaru. Ostaće za domaće potrebe i imaćemo solidnu količnu za izvoz", rekao je on.

Navodi da je prosek po hektaru pšenice prošle godine bio 5,4 tone, i podseća da je ove godine 600.000 hektara pod pšenicom.

Govoreći o pšenici na globalnom nivou kaže da su ove godine pored tržišnih prisutni i jaki politički faktori koji dovode globalno pa i domaće tržište do neizvesnosti.

"Novi rod pšenice, na svetskom niovu, procenjuje se da će biti nešto nižeg prinosa. Postoji pad proizvodnje u Indiji, a očekuje se veća proizvodnja u Rusiji, što će to dosta nadomestiti.

"Svetska proizvodnja biće nešto manja, ali generalno biće dovoljno pšenice na svetskom nivou", kaže on.

Dodaje da stanje između Ukrajine i Rusije, odnosno geopolitička situacija, sve komplikuju jer se otvara pitanje logistike - da li će moći i kojim putevima pšenica do kupaca.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI