PRETI NOVA KRIZA POLUPROVODNIKA Tehnološki giganti gube milijarde, moguća nova poskupljenja

Tokom trajanja pandemije novog koronavirusa širom sveta vladala je nestašica čipova, koja je ozbiljno usporila rast pojedinih industrijskih grana, kao što je automobilska, i prouzrokovala kolosalna ulaganja u skupa nova postrojenja u državama kao što su SAD, Japan, Republika Koreja i Kina, ali i u Evropskoj uniji.

Sada je, međutim, jasno da je talas potražnje za poluprovodnicima opao i da se proizvođači suočavaju s velikim gubicima. Dobar primer za to su vodeće fabrike poluprovodnika u Južnoj Koreji "Samsung elektroniks" i "SK Hajniks".

Odeljenje u sklopu "Samsung elektroniksa" koje se bavi proizvodnjom i prodajom memorijskih čipova saopštilo je da će u prvom kvartalu ove godine zabeležiti gubitak od čak 3,4 milijarde američkih dolara. Poređenja radi, u celoj prethodnoj godini ono je ostvarilo više od šest milijardi dolara profita.

"Samsung elektroniks", najveći svetski proizvođač memorijskih čipova koji imaju široku primenu i nalaze se u svemu od pametnih telefona preko ličnih kompjutera do servera, zato je prisiljen da revidira svoje prethodne planove i smanji njihovu proizvodnju. 

Istovremeno, i drugi najveći proizvođač čipova u, po obimu nominalno desetoj ekonomiji sveta, "SK Hajniks" objavio je da je u prvom kvartalu 2023. pretrpeo gubitak od oko 2,5 milijardi američkih dolara, te da će nastojati da se u većoj meri usmeri na izradu profitabilnijih čipova za servere. Kompanija je i u poslednjoj četvrtini prethodne godine pretrpela velike gubitke i ne predviđa poboljšanja u poslovanju ni za sledeći kvartal ove godine. 

Vetrovi tržišta često menjaju smer

Za vreme pandemije znatno je skočila potražnja za kompjuterima, televizorima i drugim elektronskim uređajima koji se zasnivaju na radu čipova, jer su stotine miliona ljudi širom sveta bile vezane za domove i prisiljene na komunikaciju isključivo putem interneta. 

Sada ne samo što stanovništvo može sebi da dopusti da troši na izlaske i putovanja, što podrazumeva smanjenje interesovanja za elektroniku, već se i širom sveta širi inflacija koja građane prisiljava na štednju.  

Osim toga, kažu stručnjaci u Istočnoj Aziji, tokom pandemije mnoge mušterije proizvođača memorijskih i logičkih čipova napravile su zalihe tih esencijalnih komponenti elektronskih uređaja koje sada polako troše, zbog čega ne posežu za novim porudžbinama. 

Teret datih obećanja 

Kuriozitet je, međutim, da "Samsung elektroniks" i "SK Hajniks" planiraju da ulože po 17, odnosno 15 milijardi dolara u izgradnju postrojenja za izradu čipova, odnosno fabrike za pakovanje čipova u Sjedinjenim Američkim Državama, što je rezultat velikog političkog pritiska vlade u Vašingtonu.

Ona time želi da obnovi posustalu proizvodnju poluprovodnika u svojoj zemlji, odvoji važne istočnoazijske proizvođače čipova od kineskog i veže ih za svoje tržište, te se izoluje od poremećaja u snabdevanju koji bi nastali eventualnim oružanim sukobom oko Tajvana.

Vašington je spremio i veliki finansijski stimulus za domaće i strane proizvođače čipova voljne da otvaranjem novih postrojenja u SAD prenesu svoja tehnološka znanja, povrate sjaj američkoj industriji i podstaknu razvoj celokupne američke ekonomije snabdevajući je dovoljnim količinama silikonskih mozgova za pametne mašine i uređaje.  

Međutim, s obzirom na pad potražnje i krupne gubitke koje podnose, verovatno je da će dve pomenute južnokorejske kompanije tražiti od Vašingtona odlaganje izgradnje ili smanjenje kapaciteta najavljenih postrojenja. 

Interesantno je videti i da li će pad potražnje za čipovima, o kojem se govori još od druge polovine prošle godine, prouzrokovati promene u strategiji vlade u Seulu, koja je početkom 2021. najavila da će do kraja ove decenije u razvoj i proizvodnju poluprovodnika u zemlji biti uloženo čak 452 milijarde dolara, kako bi južnokorejska ekonomija mogla da u potpunosti bude nezavisna od isporučilaca s Tajvana i iz matice Kine. 

Pogotovo što bi lavovski deo tog ulaganja trebalo da dođe iz privatnog sektora, upravo iz sefova "Samsung elektroniksa" (151 milijarda) i "SK Hajniksa" (203 milijarde), koji pored proširenja postojećih kapaciteta planira izgradnju četiri nove fabrike čipova u zemlji.

"Samsung" se početkom marta čak obavezao da u narednih 20 godina (do 2042) u izgradnju industrijske i istraživačke baze u vezi s poluprovodnicima u Republici Koreji uloži čak 230 milijardi dolara (što uključuje pomenutu 151 milijardu u ovoj deceniji).  

Mada ove kolosalne investicije možda deluju nestvarno, treba ih staviti u kontekst i reći da je Južna Koreja u poslednjih nekoliko godina prihodovala između 99 i 126 milijardi dolara godišnje zahvaljujući izvozu poluprovodnika, te da bi nakon pomenutih ulaganja, do 2030. taj izvoz trebalo da dostigne 200 milijardi.

Južnokorejski mediji već govore o tome da je "SK Hajniks" odlučio da odloži ulaganje u jednu od novih fabrika, tako da se može govoriti o prvim znacima odstupanja u divovskom planu kojim Republika Koreja treba da se pretvori u najvećeg svetskog proizvođača čipova do kraja ove decenije.  

Ipak, ta elektronska kompanija nije odustala od svoje dugoročne strategije krupnog ulaganja u znanja i proizvodne kapacitete vezane za poluprovodnike, budući da su te komponente u savremenim uslovima preka potreba ne samo za proizvođače pametnih telefona i kompjutera već i automobila, pokućnih uređaja i naoružanja.  

Neizvesna budućnost 

Ostaje, međutim, da se vidi da li će se i kada ublažiti globalna inflatorna kretanja izazvana poskupljenjem energenata i štampanjem novca za vreme pandemije.  

Pad potražnje za poluprovodnicima mogao bi da se oduži usled geopolitičkih faktora, kao što je rat u Ukrajini, odnosno to da li će, kada i u kojoj meri Zapad odustati od sankcija na rusku naftu, gas, hranu i đubrivo.  

Takođe, Republika Koreja, slično SAD, nastoji da u potpunosti postane samodovoljna kada je u pitanju zadovoljenje potreba sopstvene ekonomije za svim vrstama čipova i održavanje moći izvoza, ne bi li eliminisala rizik prekida u snabdevanju koji nosi eventualni rat oko Tajvana. 

Međutim, taj vazdušno-pomorski sukob bi verovatno u potpunosti fizički paralisao južnokorejsku spoljnu razmenu. Pošto se južnokorejski izvoz prevashodno sastoji od elektronskih uređaja, automobila i mašina (koji sadrže čipove), uvećani i unapređeni kapaciteti domaće industrije poluprovodnika na izvesno vreme bi praktično bili neupotrebljivi i groteskno predimenzionirani, što bi generisalo kolosalne gubitke.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI