JOVAN JE SA NULA DINARA POČEO SOPSTVENI BIZNIS Sada dobro zarađuje, a radi svoj posao iz snova

Srpska izreka kaže: Svuda pođi, svojoj kući dođi, a baš to je mislio i profesor istorije Jovan Kocmanović (36) kada je odlučio da napusti Beograd i ode u rodno mesto svojih roditelja, u Golubac, gde je inače provodio mnogo vremena. Iako je, zapravo, došao u ovaj gradić jer je dobio posao u jednoj lokalnoj školi, Jovan nije ni slutio da će posle samo dve godine odlučiti da ovde započne novi život. Pošto se nije dugo zadržao u školi jer je radio kao zamena, razvio je sopstveni biznis - uložio je nula dinara, a danas živi, moglo bi se reći, kao u bajci.

Jovan čamcem vozi turiste po Dunavu i priča im istoriju o Golubačkoj tvrđavi. Taj posao iz studentskih dana doneo mu je, posle nekoliko godina, dva velika plovila, pet apartmana i siguran i bezbedan život.

Jovan je poreklom iz Golupca. U Beogradu se rodio, odrastao i razvio. A onda je odlučio da se zbog posla vrati u lepi Golubac, a svoju priču ispričao je za beogradske medije.

- Kada sam završio fakultet, dobio sam posao u Golupcu u lokalnoj Osnovnoj školi kao nastavnik istorije. Pošto mi je produžen ugovor na dve godine jer je nastavnica otišla na trudničko, odlučio sam da ovde i ostanem jer je Golubac super mesto za život. Nikada se nisam pokajao. Evo, prošlo je već trinaest godina i ponovo bih isto uradio - kaže Jovan.

Pre nego što se doselio u Golubac, Jovan je često dolazio kako bi plovio Dunavom. Zato ga je teča pošto je upisao fakultet, častio malim čamcem.

Ideja je novac

- Teča je znao da je Dunav moja pasija od malih nogu. Stalno sam se vozikao čamcem u tom studentskom periodu i tokom tih vožnji, primetio sam da je tvrđava bila prilično posećena, bilo je dosta turističkih autobusa i pomislio sam da bi tim ljudima sigurno bilo zanimljivo da im neko protumači te zidine jer tu nije postojala nikakva turistička služba - ističe Jovan koji je baš tražio neki "poslić" koji bi mogao dok studira.

Pomislio je da bi mogao da bude turistički vodič i da ljudima priča priče o tvrđavi.

- Video sam ljude kako sa obale fotografišu čamac i ja shvatim da bi njima bilo još interesantnije da im tu priču pričam u čamcu. Iste večeri kada sam stigao kući, prelistao sam knjigu o istoriji Golupca, napravio koncept, sredio čamac, otišao na tvrđavu i upustio se u prvu turu - navodi.

Kaže – toliko je zarađivao, da prosto nije mogao da poveruje. Pritom, uložio je nula dinara.

- Bilo je ljudi, ja sam lepo zarađivao. A zanimljivo je da uopšte nisam razmišljao koliko bi koštala cena vožnje. Razmišljao sam samo šta ću pričati ljudima i kako ću ih ubediti da uđu u čamac. Kada su me pitali koliko košta, ja se zateknem u situaciji da ne znam koliko to košta. Razmišljao sam nekih petnaestak sekundi, nisam imao firmu, nikakve troškove, rekoh ništa me ne košta i onda na blic kažem: 100 dinara. Tada je 100 dinara bilo kao i sada, ništa - kaže Jovan iskreno.

Kada se zaposlio u Golupcu, nastavio je da radi kao turistički vodič iz čamca u slobodno vreme. A kada su, kako kaže, nastavnice u školi prestale da rađaju i kada je on izgubio mesto profesora, to je bio znak da je vreme da se usmeri na nešto drugo.

- Morao sam da pronađem nešto da radim. Prva ideja mi je bila da ovu turu nekako podignem, da se profesionalizujem, tako da sam radeći, malo po malo, razvijao kapacitete, pa sam posle nekog vremena kupio u veće plovilo, bolje i sigurnije i to se tako razvijalo do danas. I 2017. godine registrovao sam firmu i rešio da mi to bude primarni posao - priznaje.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI