OTKRIVENO NA ČEMU SU LAŽNI RATARI NAJVIŠE PROFITIRALI Sledi kontrola poljoprivrednih gazdinstava

 Direktor „BioSens” Vladimir Crnojević izjavio je da bi za 18 meseci putem digitalne plaftorme eAgrar, koju je uradila ova naučna ustanova, mogao da se prekontroliše svaki kvadratni metar prijavljenih površina.

Crnojević nije ulazio u to koliko je do sada proveravano površina, ali je ukazao da je suncokret dominantan kao poljoprivredna kultura koju su zemljoradnici masovno prijavljivali kao usev koji seju, a da je u kontroli ustanovljeno da je na njivama, umesto uljarice, druga biljna kultura. Ukazao je i na još jednu pojavu, a to je da na prijavljenim površinama ima nelegalno izgrađenih objekata, pa pošto su građeni bez građevinske dozvole, nisu ni zavedeni u katastru nepokretnosti:

- Ne bih mogao da kažem koje su površine prijavljene da su pod suncokretom, jer bi te podatke trebalo da iznese Ministarstvo poljoprivrede, ali su neverovatne površine prijavljivane da su pod uljaricom. Кada bi pogledali koliko je prijavljeno hektara, Srbija bi bila svetski rekorder u proizvodnji suncokreta.

Mada je Ministarstvo poljoprivrede ranije saopštilo da će ratarima dati mogućnost da do Nove godine u eAgraru isprave te nepravilnosti i tačno navedu biljne vrste koje seju na prijavljenim površinama, Crnojević ima objašnjenje zašto su zemljoradnici prijavljivali baš suncokret.

OGROMNA ŠTETA

U kontroli gazdinstava otkrveno je 245 hektara na kojima se nije obrađivala zemlja i na taj način je agrarni budžet mogao da bude oštećen za 4,4 miliona dinara. Subvencije za biljnu proizvodnju povećane tri puta i da, umesto 6.000 dinara po hektaru, zemoradnici sada dobijaju 18.000 po hektaru. Pre nego što počela kontrola podataka iz eAgrara, objavljeno je da je čak 20.000 poljoprivrednika podnelo lažne prijave za subvencije za pola miliona hektara i pokušalo da ošteti budžet za 80 miliona evra.

- To objašnjavam time što je prošle godine Ministarstvo isplatilo retroaktivno pare zemljoradnicima za suncokret pa su oni, poučeni tim iskustvom, očekivali da će možda tako biti i ove godine. Nemam drugo objašljenje - kazao je Crnojević.

Кontrola poljoprivrendih gazdinstava, po Crnojeviću, značajna je ne samo da bi se sprečila zloupotreba državnih para već i da bi se uvela transparetnost podataka bitnih za razvoj poljoprivrede.

- Mada je bilo otpora među poljoprivrednicima, pokazalo se da se bez većih problema registrovalo 350.000 poljoprivrednih gazdinstava u eAgrar. To je isti broj kao i prošle godine, samo što sada za prijavu nije bilo potrebna hrpa papira. Prošle godine u prostorije Uprave za agrarna plaćanja nije se moglo proći od papira i nije postojao toliki broj službenika koji bi sve to mogli da proveri bez greške. Sada, kad je sve to digitalizovano, imamo potpuno drugu priču. Sada možemo i veštačku inteligenciju i razne softere da razvijamo koji to rade na efikasan način - naglasio je Crnojević.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI