"SANJALA SAM NEŠTO DRUGO, NE DA RADIM OD 9 DO 5" Biljana dala otkaz i započela privatan biznis, sada ima samo jednu poruku

Biljana Zupanc, rekli bi mnogi, imala je sve po završetku fakulteta, dobila je ponudu za posao o kojem mnogi samo sanjaju. Bila je prevodilac i asistent direktora jedne uspešne firme. Diplomirani je filolog, i oduvek je zamišljala da će dane provoditi uz knjigu.

"Od kako znam za sebe nisam zamišljala taj neki režim, rutinski, da mi svaki dan izgleda isto. Studirala sam svetski jezik i kniževnost i zamišljala sam da čitam knjige i da budem slobodna, a ne da radim od devet do pet. Međutim taj ulazak u korporaciju je za mene zapravo značio kraj univerzitetskog života i karijere i nije bilo moguće uklopiti te dve stvari", priča Biljana Zupan, preduzetnica.

Napuštanje posla kao osećaj slobode

Kada je shvatila da je nezadovoljna, Biljana se odlučila na drastičan korak. Napustila je posao. Kaže da je paradoksalno, tek tada  počela da se oseća slobodno. 

Ali, imala je porodicu i kredit koji je trebalo da otplaćuje. Počela je da radi i u kafeteriji, ali je i dalje prevodila kada je bilo posla.

U tom periodu, jedino zadovoljstvo joj je bilo to što je smatrala hobijem, spremanje kolača za prijatelje i porodicu.

"Bili su veliki razmaci između angažmana što je postalo jako iscrpljujuće. Počela sam da razmišljam o tome šta bih mogla da radim za život. Jednostavno, to je bilo više na nivou nekog hobija, nego posao od kojeg može da se živi", kaže Biljana.

I onda se umešlo njeno veličanstvo - slučajnost. Njen suprug, u šetnji je video oglas da se izdaje lokal koji bi, po njegovom mišljenju, bio ono što Biljani treba.

Kaže da je bilo veoma teško. Lokal je otvoren u decembru, a pre toga je bilo nekoliko meseci priprema.

Odustajanje nije opcija

"I to ono - štap, kanap, bukvalno sa minimalnim budžetom, sve što vidite od stolarije sam pravila ja, uz pomoć tate. Da budžet je bio zaista ograničen i onda kada su krenuli prvi dani prodaje ljudi su ulazili. Neverovatno, prvog dana je krenulo nešto što ja nisam mogla da očekujem. Ne mogu da kažem da je krenula zarada, jer su ulaganja bila značajno veća od toga što se vraćalo u tim prvim mesecima, ali je bilo jasno da je stvar profunkcionisala", ističe Biljana.

Mesece strepnje zamenili su dani radosti. Uz podršku porodice, prijatelja i komšija, i dugi dani na poslu lakši su kada sad već stalne mušterije, svrate na još jedan kolač. Trenutno ima jednog zaposlenog, pa je većina posla i cela proizvodnja na njoj.

Naglašava da sve zavisi od njenog angažmana, koliko se, kaže angažuje, toliko će biti rezultata.

"Onog momenta kada se uspavaš momentalno sledi posledica tako da moraš stalno da radiš. I nema ono što kažu, radio ne radio svira ti radio, nego ovde zaista moraš svaki dan da si prisutan. Da se trudiš i da unapređuješ biznis, da kontrolišeš, osmišljavaš, osvežavaš. Ali generalno, ja kada nešto zacrtam onda se držim, ništa manje od toga što sam zacrtala i polako korak po korak", odlučna je preduzetnica.

Korak po korak, i Biljana i njenih 17 kvadratnih metara koliko ima za svoje slatkiše za koji mesec proslaviće prvi rođendan.

Štap i kanap i danas ponekad uzme u ruke, jer nije uvek lako, ali odustajanje nije opcija.

Oseća se dobro kada dobije pohvalu ili vidi poznato lice koje dolazi po još jedan kolač.

U budućnosti, mogla bi se  vratiti i književnosti, ali, kako kaže, za sada piše jedino knjigu utisaka.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI