ZASADIŠ JEDNOM, RASTE 15 GODINA, DONOSI BOGATSTVO: Ratislav uzgaja pravo "blago" od biljke, država daje 700.000 kao podsticaj

Vest da je upućen javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za proizvodnju sadnog materijala za proizvedene sadnice voćaka, vinove loze, hmelja i ruža, izazvala je prilično interesovanje među onima koji imaju neki svoj komad zemlje a voleli bi da počnu da se bave poljoprivredom.

Javni poziv koji je uputilo Ministarstvo poljoprivrede traje do 28. novembra 2023. godine i objavljeno je na sajtu tog ministarstva.

Pravo na korišćenje podsticaja za proizvodnju sadnog materijala, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju ima pravno lice i preduzetnik. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu iznosi 700.000 dinara.

Zahtevi za odobravanje prava na podsticaje se podnose preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Većinu je osim ruža zaintrigirao i hmelj koji se nekad naveliko gajio u Bačkoj a onda je vremenom to interesovanje opalo...

Iako ta biljka može da donese i do 15.000 evra po hektaru, a Vojvodina je više nego pogodna za uzgoj, letos se sa svega 10 hektara ubirao plod hmelja u Bačkom Petrovcu.

Hmelj se tu i dalje gaji mada je svojevremeno na petrovačkim oranicama pod ovom biljkom bilo i do 200 hektara, a u celoj Vojvodini čak 1.500 hektara uz tradiciju dugu 250 godina.

Rastislav Struhar jedan od uzgajivača iz Bačkog Petrovca, još letos je za novosadski Dnevnik skrenuo pažnju na to da Pokrajina svake godine daje subvencije za uzgajanje hmelja, ali da nema zainteresovanih, iako kada se posadi koren - rizon na jesen, u narednih 15 godina zemljoradnici ga više ne sade, već samo seku koren nad zemljom i iznova pokreću proizvodnju.

On objašnjava da je pre nekoliko godina dobio novčani podsticaj za podizanje stubova pošto je hmelj dugačak i širok, može da dostigne visinu od šest metara i bude širok isto toliko, pošto se omotava.

- Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi, razgovarao sam o tome sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i Pokrajine, ali bezuspešno. Mada iz godine u godinu sve više malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i što ovde privređuju velike industrijske pivara - napominje Struhar.

On hmelj ne prodaje ovde već ga izvozi u Nemačku, Poljsku, Italiju Hrvatsku, čiji uvoznici (trgovci, pivare i proizvođači čaja ) nasuprot domaćim pivarama, prepoznaju kvalitet. Doduše, male količine, svega nekoliko stotina kilograma, se proda i zanatskim pivarama, ali to su beznačajne količine, jer oni pivo proizvode u malim količinama.

- Privatizacijom domaćih pivara naša država nije postavila uslov da novi vlasnici moraju da u proizvodnji otkupljuju hmelj sa domaćih njiva, kao što je to tražila u vlasničkoj transformaciji duvanske industrije. Zato su dolaskom stranih prerađivača poljoprivrednici pre dve-tri decenije izvadili koren i odustali od ove biljke, pošto nisu imali kupce, a radili su ga u okolnim selima oko Bačkog Petrovca pa i šire čak i u Sremu. Petrovac je bio centar hmeljarstva, gde još ima sačuvano skladište i mahanizacija.

- Prosečno se može zaraditi bruto oko 15.000 evra, ali treba znati da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni. Ti troškovi su svakom poljoprivredniku najveći izdatak, jer treba obezbediti keš - priča ovaj proizvođač.

Za hmelj postoji sigurno inotržište, dobra cena i pomoć države. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodišnji prosek.

- S druge strane, ono što verovatno sputava ratare da se okrenu hmelju su velika ulaganja, u startu proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već svake godine održavati novi koren i uz pomoć sezonske radne snage, agortehniku i mnogo rada stići do zarade - navodi Struhar.

Kilogram ide od 4 do 20 evra, zavisi koji se deo prodaje

Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet - šišarica ili kao pelet, koji je skuplji jer predstavlja viši stepen obrade, piše Dnevnik.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI