Radomir iz Topole je trgovac po profesiji, ali zaljubljenik u pčelarstvo

Na ovoj manifestaciji učestvovalo je mnoštvo izlagača, a neke od njih smo pitali šta za njih predstavlja poljoprivredna proizvodnja, odnosno na koji način i koiko dugo se bave poljoprivredom.

Radomir Ćirković se aktivno bavi pčelarstvom već dvadeset godina, a susret sa ovom granom poljoprivrede imao je još kao dete jer se i njegov otac bavio time.

- Trgovac sam po profesiji, ali sam uvek imao malo pčela, a u poslednjih dvadesetak godina se bavim ozbiljnije i imam preko 100 košnica - rekao je naš sagovornik.

Upitan kako ide proizvodnja u poslednje vreme rekao je da vremenski uslovi nisu išli na ruku pčelarima.

- Ove poslednje godine nisu baš dobre. Vremenski uslovi su bili loši, naročito ova godina, ne pamtim lošiju godinu. Inače se dosta radi. Potrebno je dosta rada i truda i mislim da to može da radi čovek koji toliko voli pčele i ima ljubav prema pčelama - objasnio je Ćirković i dodao da je potrebno mnogo pčela da se napravi tegla meda.

- U vreme paše, jedna košnica ima 60-70.000 pčela, možda i više i sve one rade da bi se napravilo otprilike 25 kilograma bagremovog meda, na primer, i to kad je dobra godina.

"Ujed pčele postao kao dobar dan".

Kako kaže, zaštitnu opremu ima, ali je retko koristi jer mu je "ujed pčele postao kao dobar dan".

- Ja leti idem u kratkim pantalonama i majici kratkih rukava. Pčele me ubodu nekada, ali meni to smeta, ne otiče ništa - kaže Radomir i objašnjava da je pčele ubdaju jer im je to odbrambeni mehanizam.

- Porodično pravimo med. Imam sina koji mi pomaže u nekim težim poslovima, kad treba da ih selimo i slično - kaže ovaj pčelar i dodaje da pomažu i supruga i snaja.

Proizvode uglavnom bagremov med, ali imaju i suncokretov, zatim medljikovac, odnosno tamni med. Dotakli smo se i benefita meda po zdravlje.

- Proizvodim i nekoliko melema, nešto za prostatu i imunitet, ali inače ima dosta proizvoda koji se mogu napraviti od meda i ima ljudi koji se time ozbiljnije bave - kaže on.

U Topoli su takođe bile i predstavnice Udruženja žena Rajkovac, zatim Učeničke zadruge, ali i brojni drugi privrednici i posetioci, koji iako nisu izlagali, došli su da probaju domaće proizvode na šarenolikim štandovima, uživaju u kulturno-umetničkom programu i pruže podršku izlagačima.

Karavan je posetila i ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković koja je i razgovarala sa lokalnim poljoprivrednicima.

Izbor za "Najdomaćina" 2023.

Ukupni nagradni fond za "NajDomaćina" iznosi 7.000.000 dinara, dok je glavna nagrada za 2.000.000 dinara!

Pre te odluke o najboljem, Poljoprivredni karavan će posetiti još jedan grad u Srbiji, a to je Prokuplje, a samo finale izbora je planirano za 11. decembar, a održaće se u prostorijama Privredne komore Srbije u Beogradu.

Osim glavne nagrade, poljoprivrednici će dobiti žig koji se zove Čuvarkuća, koji garantuje da je ono što poljoprivrednici prodaju prošlo kontrolu Privredne komore i može da se naše u marketima.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI