ZELENA TRANZICIJA I OBNOVLJIVA ENERGIJA Ovi poslovi će do 2050. biti najplaćeniji i najtraženiji u svetu

Zelena tranzicija prioritet je za čitav svet kako bi se stalo na put klimatskim promenama koje utiču na otopljavavanje planete.

Zbog toga, mnoge zemlje su se okrenule obnovljivim izvorima energije i elektrifikaciji transporta.

Povećanje investicija u ove oblasti ne samo da stvara radna mesta, već i podstiče inovacije, otvara nova tržišta i povećava produktivnost. Odustajanje od fosilnih goriva i okretanje obnovljivim izvorima energije, svake godine povećava ulaganja u ove sektore i otvara potrebu za novim radnim mestima. Zbog toga, zelena tranzicija nije samo pitanje ekologije - ona je i ekonomski podsticaj.

Zelena tranzicija menja tržište rada

U poslednjoj deceniji dupliran je broj radnih mesta koja su u vezi sa obnovljivim izvorima energije, a investicije u solarnu energiju, hidroenergiju i biogoriva samo rastu, stoji u izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).

U istom dokumentu, navodi se i da je vrednost investicija u obnovljivu energiju porasla za 43 odsto, odnosno sa 248 milijarde u 2020. na 499 milijardi u 2022. godine.

Ovakav rast pomogao je i da se stvore novi poslovi koji su vezana za zelenu tranziciju, o čemu najbolje svedoči podatak da je od 2012. do 2022. godine potražnja za ovim radnim mestima duplirana. Pre deset godina, bilo je 7,3 miliona poslova koji su vezani za obnovljivu energiju i zelenu tranziciju, a danas ih je 13, 7 milijardni. Najveći broj zaposlenih je u Kini i Evropskoj Uniji.

Zelena radna mesta

Zelena tranzicija dovela je i do revolucije u potražnji za zaposlenima za „zelena radna mesta“. Zelena radna mesta spadaju među najbrže rastuće i najotpornije u evropskoj ekonomiji. Ova kategorija podrazumeva mnogo šira znanja od onih koja imaju menadžeri održivosti: bilo da se radi o inženjerima koji mogu da grade i vode vetroparkove ili menadžere koji mogu da pomognu da se danonoćno vođenje biznisa učini održivijim.

Solarna Evropa

Solarna energija postaće glavni izvor energije u Evropi pre kraja decenije, a to bi moglo da dovede do stvaranja 4 miliona radnih mesta do 2050, stoji u izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju.

Nastojanja Evropske unije da poboljša energetsku efikasnost u zgradama i smanji količinu fosilnih goriva koje troše mogla bi da otvore 160.000 radnih mesta samo u sektoru energetike i grejanja do 2030.

Očekuje se da će se najveći broj poslova otvoriti u energetskoj efikasnosti, proizvodnji struje i automobilskom sektoru. Samo u automobilskom sektoru zbog elektrifikacije transporta se očekuje 2,6 novih radnih mesta do 2030 godine, a ukupno u sektoru čistije energije preko 10 miliona.

Novi zeleni izazovi

Za zelene poslove budućnosti očekuje se da će biti otporniji na promene na tržištu rada, da podrazumevaju veće plate i odgovarajuće veštine.

Zelena tranzicija je pred planetu stavila izazov da obezbedi dovoljno kritičnih sirovina poput litijuma, ali i da pripremi dovoljno obučene radne snage za poslove u „zelenijoj“ budućnosti. To je značajna prilika za one koji stupaju na tržište rada, kao i za iskusne profesionalce da se dodatno edukuju za nadolazeće trendove. Nedavni podaci Linkdina pokazali su da potražnja za zelenim radnim mestima uveliko nadmašuje prosečnu potražnju za ostalom radnom snagom.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI