"JEDNOM SE POSADI I MIRNI STE DECENIJU" Zarada dobra, a pomoć države ne izostaje

U Bačkom Petrovcu, jedinoj lokalnoj lokaciji za uzgoj hmelja, tokom letnjih meseci se obavlja berba ovog dragocenog ploda. Prošle godine, na svega deset hektara zemlje, postignut je prinos ovog važnog proizvoda.

Nekada je na petrovačkim oranicama bilo 200 hektara hmelja, dok je u celoj Vojvodini ta kultura zauzimala impozantnih 1.500 hektara, sa tradicijom dugom 250 godina.

Iako Pokrajina svake godine pruža subvencije za uzgajanje ovog proizvoda, interesovanje i dalje izostaje, iako nije potrebno mnogo muke, ističe jedan od uzgajivača hmelja.

- Kada se jednom posadi koren - rizon na jesen, sledećih 15 godina nije potrebna nova sadnja, već samo redovno održavanje nadzemnog dela biljke kako bi se podstakla proizvodnja.

Takođe, istakao je da je pre nekoliko godina dobio finansijski podsticaj za podizanje stubova, s obzirom na to da je hmelj dugačak i širok. Takođe, može da dostigne neverovatnu visinu od čak šest metara i bude širok isto toliko, pošto se obmotava.

- Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi. Mada iz godine u godinu sve više malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i što ovde privređuju velike industrijske pivare - napominje jedan uzgajivač.

Većina uzgajivača ne prodaje hmelj lokalno, već ga izvozi u Nemačku, Poljsku, Italiju i druge zemlje zemlje.

Naše njive idealne za uzgoj

Hmelj ne voli visoke terene, njemu odgovora vlažna klima i vazduh, te uspeva najbolje uz reke ili jezera.

Prosečan prinos iznosi oko dve tone po hektaru, a cena varira od četiri do 20 evra po kilogramu, zavisno toga(cvet - šišarica ili pelet).

Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet - šišarica ili kao pelet, koji je skuplji, jer predstavlja viši stepen obrade.

U proseku može da se zaradi bruto oko 15.000 evra, ali treba imati u vidu da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni.

Hmelj ima stabilno tržište, dobru cenu i podršku države. Iako nije predmet berzanske trgovine, godišnji prihodi se analiziraju na osnovu desetogodišnjeg proseka.

Međutim, velika početna ulaganja mogu biti prepreka za poljoprivrednike da započnu sopstvenu proizvodnju hmelja. U početnoj fazi, potrebno je izdvojiti od 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Ipak, nakon toga nema novih velikih investicija, već samo redovno održavanje korena svake godine.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI