Uplatila je infostan u menjačnici, i gorko se pokajala - dobro pazite!

BEOGRAD - Mnogi građani koji račune plaćaju "u papiru", često taj posao obave na šalterima menjačnica koje obavljaju platni promet.

Dešava se, međutim, da novac uplaćen na ovaj način "ne legne" ni sutradan na račun firme kojoj je uplaćen, iako bi to trebalo da bude krajnji rok. Tako je jedna Beograđanka tek posle gotovo mesec dana saznala da njen račun za Infostan, u stvari - nije plaćen, iako je sve vreme kod sebe imala pečatiranu uplatnicu.

 „Sve račune – od Infostana i kablovske TV do poreza na imovinu, platili smo u prvoj polovini avgusta u jednoj maloj menjačnici u tržnom centru. Uveče, pred zatvaranje. Nepunih mesec dana kasnije stiže mi novi račun Infostana – duplo veći. Vidim – stoji dug za neplaćeni račun za jul mesec. Pozovem Infostan, kažu mi – ne vidi se uplata, da proverim sa menjačnicom“, započinje svoju priču Sandra D. iz Beograda.

Foto: Shutterstock

 

U menjačnici su joj, kaže, rekli da su imali problem sa većom menjačnicom preko koje su radili platni promet i da mnogi računi plaćeni u avgustu „nisu otišli“.

„Meni su isplatili tj. vratili novac koji sam dala za tri od pet računa – one čije uplate nisu ‘legle’ na račune firmi. To su Infostan, kablovska TV i Elektrodistribucija. Za uplatu poreza na imovinu me u menjačnici ubeđuju da je prošla i to sam proverila – uplaćeno je“, kaže sagovornica apelujući na građane da posle svake uplate ipak provere da li je novac i „legao“ na račun firme kojoj je upućen.

U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da je pružalac usluga dužan da primljena sredstva prenese na račun primaoca plaćanja – istog ili narednog dana. Takođe, ako je menjačnica koja je primila uplatu odgovorna za neizvršenu ili nepravilo izvršenu platnu transakciju, dužna je da novac odmah po saznanju – vrati platiocu.

Foto: Shutterstock

 

Šta je menjačnica, a šta platna institucija

„Donošenjem Zakona o platnim uslugama, koji je donet 2014. godine, a u primeni od 1. oktobra 2015. godine, kao značajnom regulatornom podsticaju razvoju tržišta platnih usluga, stvorene su pravne pretpostavke za poslovanje novih pružalaca platnih usluga (platnih institucija i institucija elektronskog novca), uslovi za značajno unapređenje i modernizaciju poslova platnog prometa, kao i povećanje konkurencije na ovom tržištu“, kažu u NBS.

Pomenuti propis omogućio je da platne usluge u Srbiji, osim banke i javnog poštanskog operatora, mogu po dobijanju odgovarajuće dozvole koju izdaje Narodna banka Srbije, pružati i platne institucije i institucije elektronskog novca, pri čemu ove institucije mogu pružati platne usluge kako na svojoj lokaciji tako i preko zastupnika u Republici Srbiji.

Foto: Shutterstock

 

„Zastupnik je pravno lice ili preduzetnik, dakle može biti i menjačnica, koje na osnovu pismenog ovlašćenja ove institucije pruža jednu ili više platnih usluga, u skladu sa Zakonom i koji može početi s radom tek na dan donošenja rešenja Narodne banke Srbije o upisu zastupnika u registar platnih institucija. Ova lica su dužna da građanima pruže informaciju o tome da nastupaju u ime i za račun platne institucije i da im dostave ili učine dostupnim sve neophodne informacije o platnim uslugama za koje su ovlašćeni da ih pružaju“, objašnjavaju u centralnoj banci.

Narodna banka Srbije na osnovu ovlašćena iz Zakona o platnim uslugama vodi registre platnih institucija i institucija elektronskog novca, koje imaju odgovarajuću dozvolu NBS i koji svakako sadrže i podatke o zastupnicima istih, „upravo zato da bi se građani upoznali koja su privredna društva (osim banaka i javnog poštanskog operatora), ovlašćena da pružaju platne usluge u skladu sa Zakonom“.

Pravo na pismeni prigovor

S tim u vezi, a kako zastupnici – najčešće menjačnice, pružaju platne usluge u ime i za račun platnih institucija/institucija elektronskog novca, u cilju potpune zaštite korisnika, detaljno je propisan postupak koji se primenjuje na sve situacije kada je u pitanju zaštita prava korisnika platnih usluga, ukazuje NBS.

„U tom smislu, napominjemo da je u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, između ostalog, propisano da korisnik ima pravo na prigovor (u pismenoj formi), pružaocu platnih usluga ako smatra da se taj pružalac ne pridržava odredaba zakona, drugih propisa kojima se uređuju ove usluge, opštih uslova poslovanja ili dobrih poslovnih običaja koji se odnose na te usluge ili obaveza iz ugovora zaključenog sa korisnikom, dakle u svim situacijama kada je mišljenja da su njegova prava povređena, uključujući svakako i podnošenje prigovora koji se tiče vremenskog perioda koji protekne od momenta uplate sredstava do prenosa krajnjem primaocu plaćanja“, pojašnjava NBS.

FOTO Shutterstock

 

Centralna banka ukazuje da je „pružalac usluga dužan da sredstva primljena od platioca prenese na račun primaoca plaćanja istog ili narednog dana u skladu sa Terminskim planom (kojim su definisani vreme prijema i vreme izvršenja naloga) i da o navedenom obavesti korisnika platnih usluga“. Ovo je, ističu, predviđeno i propisima Evropske unije, sa kojima smo izvršili usklađivanje još 2014. godine.

Tri godine za prigovor

Korisnik ima pravo na prigovor u roku od tri godine od dana kada je učinjena povreda njegovog prava ili pravnog interesa.

U skladu sa navedenim zakonom i pratećim podzakonskim aktima potrebno je dakle, objašnjavaju u NBS, da se korisnik radi zaštite svojih prava najpre pisanim prigovorom obrati pružaocu finansijskih usluga (odnosno pružaocu platnih usluga), da sačeka pisani odgovor ovog davaoca (odnosno pružaoca) ili istek propisanog roka za davanje odgovora na prigovor (rok za dostavljanje odgovora je 15 dana od dana prijema prigovora), kao i da uputi pritužbu Narodnoj banci Srbije.

Ukoliko korisnik ne dobije odgovor ili ukoliko nije zadovoljan odgovorom, svakako ima mogućnost da podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije uz koju je potrebno dostaviti svu raspoloživu dokumentaciju koja se odnosi na konkretan sporni odnos, a na osnovu koje se mogu ceniti navodi iz pritužbe u vezi sa čim dalje Narodna banka Srbije preduzima mere iz svoje nadležnosti.

Shutterstock

 

„Takođe bismo istakli da je Zakonom izričito propisana odgovornost za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju ili kašnjenje u izvršenju platne transakcije koju je inicirao platilac, te je u tom smislu utvrđeno da ako je platiočev pružalac platnih usluga odgovoran za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju, dužan je da odmah po saznanju izvrši povraćaj iznosa neizvršene ili nepravilno izvršene platne transakcije platiocu, odnosno da platiočev platni račun vrati u stanje u kojem bi bio da do nepravilno izvršene platne transakcije nije ni došlo, osim ako je korisnik platnih usluga zahtevao pravilno izvršenje platne transakcije“, objašnjava NBS.

Instant plaćanje

U centralnoj banci podsećaju da je NBS od oktobra 2018. godine operator sistema za instant plaćanja – IPS NBS sistem. „Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije, koji smo uveli među prvima u svetu, omogućava jedan od najsavremenijih načina plaćanja koji trenutno postoji u svetu. Sistem funkcioniše 24 časa, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini, a zahvaljujući ovom sistemu Narodne banke Srbije građanima i privrednim subjektima pružena je mogućnost da plaćanja izvršavaju lako i brzo, a primalac plaćanja ta novčana sredstva dobija za dalje raspolaganje u svega nekoliko sekundi“, ističe NBS.

U sistemu za instant plaćanja pružaocima platnih usluga, kao što su platne institucije i institucije elektronskog novca, omogućeno je da direktno realizuju transakcije.

Foto: Shutterstock

 

„Transakcije inicirane na ovaj način realizuju se za svega nekoliko sekundi, nakon autorizacije od strane primaoca plaćanja, nakon čega se dobija informacija o realizaciji transakcije, a novčana sredstva su na raspolaganju primaocu plaćanja nakon svega nekoliko sekundi. Pored 20 banaka, Uprave za trezor Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije koji su direktni učesnici u IPS NBS sistemu, trenutno na prethodno opisani način u IPS NBS sistemu funkcioniše jedan učesnik, odnosno jedna institucija elektronskog novca. Takođe, još dva pružaoca platnih usluga transakcije u IPS NBS sistemu realizuju posredstvom direktnog učesnika u sistemu, to jest banke“, navodi NBS.

Drugi sistemi plaćanja

Čak i ako se korisnik opredeli da se transakcija ne izvrši kroz IPS NBS sistem, u NBS navode da se transakcije „vrlo brzo i efikasno mogu izvršiti i kroz druge sisteme čiji je operator Narodna banka Srbije, te će tako ona biti izvršena u realnom vremenu (u kratkom roku u toku poslovnog dana) ukoliko se izvršava putem RTGS platnog sistema Narodne banke Srbije, a takođe i ako se izvršava putem Kliring platnog sistema Narodne banke Srbije transakcija će biti izvršena u toku dana, u nekom od četiri klirinška ciklusa“.

„Ističemo da Narodna banka Srbije posebnu pažnju posvećuje zaštiti korisnika finansijskih usluga, te da korisnik platnih usluga ne sme da trpi štetu zbog bilo čijeg kašnjenja u izvršenju transakcije, da kao što smo prethodno naveli postoje jasno propisani rokovi za izvršenje platne transakcije kojih su svi pružaoci platnih usluga dužni da se pridržavaju, da je Zakonom, između ostalog, utvrđena odgovornost za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju ili kašnjenje u izvršenju platne transkacije koju je inicirao platilac, te u tom smislu ističemo da će Narodna banka Srbije, u konkretnom slučaju, preduzeti dodatne mere iz svoje nadležnosti prema subjektu nadzora-pružaocu platnih usluga. Napominjemo i ovim putem da je poslovanje platnih institucija i institucija elektronskog novca detaljno uređeno i korisnici njihovih usluga su u potpunosti zaštićeni kroz režim licenciranja i nadzora koji nad njima sprovodi Narodna banka Srbije“, zaključuju u centralnoj banci, piše N1.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI