"NIJE TO NIKAKVA POMOĆ!" Otkriveno šta NATO planira da uradi sa Crnom Gorom!

Ovako za Sputnjik profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji objašnjava najavljeno besplatno ustupanje na korišćenje softvera Agencije za komunikacije i informacije NATO-a crnogorskom Ministarstvu odbrane i Vojsci.

Crna Gora kao poligon NATO-a

Profesor Kovač napominje da su u pitanju dve vrste softvera, jedan koji se koristi za podršku logistici i mornarici, i drugi koji služi za bržu obradu obaveštajnih aktivnosti, praćenje i planiranje operacija i taktičke komunikacije kako bi se brže obrađivali podaci sa terena i slali u štab NATO, preko Vojske Crne Gore.

EPA

EPA

„Ovo nije pomoć NATO-a Vojsci Crne Gore, već podrška odnosno obuka crnogorskog kadra koji koristeći prvi softver treba nauči na koji način da koristi logistiku NATO-u. Dakle, ta takozvana pomoć je uglavnom usmerena ka ostvarenju pretpostavke NATO za njegovu strategiju na tom prostoru. Crna Gora, i kada je primana u NATO, primljena je pre svega zbog položaja i zbog zatvaranja ovog prostora pod kontrolom NATO pakta,“ napominje profesor Kovač.

U kontekstu toga, dodaje Kovač, Crna Gora je interesantna i kao prostor za sprečavanje ruskog uticaja kako u pomorskom, tako i u kopnenom smislu.

„Nadgledanje“ država van NATO

„Otuda je i NATO Crnu Goru prihvatio pre svega kao mogućnost za logističku dominaciju za svoje potrebe i izgradnju komunikaciju ka unutrašnjosti jugoistoka Evrope. Softver koji se tiče logistike i obaveštajno-izviđačke delatnosti nije zamišljen kao pomoć vojsci Crne Gore, jer ona svojom organizacijom i sastavom ne može u nekoj meri da iskoristi iste, a nema ni potrebe za tim u operativnom smislu da koristi jedan tako razvijeni softver,“ objašnjava Kovač.

Drugi softver služi za bržu obradu analitičkih podataka o dešavanjima u ovom regionu i on je, napominje sagovornik Sputnjika, od suštinske potrebe NATO paktu.

EPA

EPA

„Ovaj softver takođe nije potreban za Crnu Goru jer ne postoji neka realna pretnja prema ovoj državi, ako izuzmemo Albaniju i njene pretenzije koje su još uvek „nevidljive“ za crnogorsko rukovodstvo", primećuje Kovač.
On dodaje da je "političko koketiranje" albanske i crnogorske vlasti takvo da crnogorska politička elita taj problem ne prepoznaje iako je on prisutan u Crnoj Gori.

„Zato je sigurno da će prikupljanje obaveštajnih podataka, njihova analiza i sve što ide uz to biti usmereno na države koje nisu u NATO gde će kao predmet interesovanja prednjačiti Srbija, BiH, Republika Srpska i prostor Kosova i Metohije. Dakle, drugi softver faktički ima namenu da ubrza obradu podataka koje će stići u centralu NATO,“ navodi profesor Kovač.

Tri predloga ugovora

Kako piše podgorički list „Pobjeda“, u dokumentu vlade stoji da prvi predlog ugovora o licencama u vezi sa distribucijom NATO softvera obuhvata listu od 30 softvera. Drugi predlog ugovora o licencama odnosi se na nova softverska rešenja, koja će, kako je navedeno u dokumentu, zameniti postojeća iz liste softvera u prethodno navedenom ugovoru, a koja su stigla do kraja svog životnog ciklusa i više neće biti podržana od strane Agencija za komunikacije i informacije NATO.

U dokumentu koji prenose podgorički mediji navedeno je da postoji i treći predlog ugovora o licencama, kojim se odobrava korišćenje softvera u vlasništvu NATO, uključuje mogućnost korišćenja softvera za integrisano komandovanje i kontrolu i informacionog sistema za vazduhoplovno komandovanje i kontrolu (AirC2IS). Oni su od značaja za funkcionisanje Vazduhoplovno- operativnog centra Vojske Crne Gore i direktno su povezani sa NATO sistemima kroz zaštićenu NATO komunikacionu mrežu.

Radi se, dakle, o komandnom centru za kontrolu, informisanje, indentifikaciju, nadzor, navođenje i izviđanje vazdušnog prostora. Drugim rečima, NATO instalacijom ovog softvera postavlja stanicu da ako budu leteli NATO avioni u ovom regionu, oni bi u Crnoj Gori imali centar koji bi ih vodio, odnosno, obaveštavao o dešavanjima u vazdušnom prostoru.

Sistem AirC2IS je umreženi sistem država NATO-a i njihovih vazduhoplovnih snaga a pokazao se kao uspešan i trajan model za multinacionalna rešenja.